Vode neće biti dovoljno za sve

Svet vreba opasnost geopolitičkih potresa, povezanih s borbom ne za energente, već za slatku vodu, smatraju specijalni resori SAD.

Spisak globalnih problema i opasnosti je popunjen još jednom – rast uticaja klimatskih promena na međunarodne odnose. Između ostalih, manjak vodenih resursa mogao bi da prouzrokuje nove ratove. To je mračna procena nove strategije nacionalnog obaveštajnog resora SAD, usvojene u utorak, 16. septembra, - saopštava Foreign Policy .

Strategija nacionalnog obaveštajnog resora SAD je svojevrstan odraz vizije od strane autoritativnih predstavnika specijalnih resora SAD osnovnih izazova i opasnosti po nacionalnu bezbednost SAD za četvorogodišnju perspektivu.

U skladu sa tim dokumentom, manjak slatke vode je ozbiljna opasnost po globalnu bezebnost, koju američki specijalni resori, zbog njenoj važnosti, upoređuju s brzim rastom oružja za masovna razaranja, terorizmom, kibernapadima na važne objekte infrastrukture itd.

Zbog zagađivanja, sušenja rezervoara vode, rasta broja stanovnika planete, povećanja tempa urbanizacije i industrijske proizvodnje svake godine se povećava opasnost naglog smanjenja količine slatke vode u svetu. Najvećim rizicima je izloženo stanovništvo Kine, Bangladeša, Indije, Holandije, Pakistana, Filipina, SAD i manjih država na ostrvima.

Od akutnog manjka vode stradaju mnoge zemlje u razvoju. Na osnovi toga često nastaju unutardržavni konflikti i međudržavni sporovi. Tokom poslednjih 50 godina desilo se 37 oružnih međudržavnih sporova zbog vodenih resursa, koji su vodili primeni nasilja. U tom periodu je bilo potpisano 150 ugovora, povezanih s tim resursima. Države visoko cene te sporazume, jer oni omogućuju povećanje nivoa stabilnosti i predvidljivosti međunarodnih odnosa, - ističe to izdanje.

Prema procenama UN, danas 2,6 milijardi ljudi nema pristupa čistoj pitkoj vodi, dok je za 1,6 milijardi ljudi uskraćeno da imaju normalne sanitarne uslove. Ti ljudi spadaju u najsiromašnije. Većina ih živi u Kini ili Indiji. Teška situacija je i u zemljama Afrike južno od Sahare. Prema prognozama, 2030. godine će potrebe za hranom porasti za 55 odsto. To će voditi širenju potreba za navodnjavanjem, za koje se danas troši skoro 70 odsto slatke vode, koju koristi država. Zato manjak vodenih resursa može da provocira deficit hrane.

Danas 39 država dobija potrebnu vodu iz inostranstva. Među njima su Azerbajdžan, Letonija, Slovačka, Uzbekistan, Ukrajina, Hrvatska, Izrael, Moldavija, Rumunija i Turkmenistan.

Nekako će se morati da rešavaju konflikti oko vodenih resursa između Turske i Sirije, Turske i Iraka, Iraka i Irana. Teško je verovati da bi to moglo da se reši na mirovni način. Izlaz iz takve situacije mogla bi da bude izgradnja fabrika za desalinizaciju vode. Danas se one aktivno grade u bogatim bliskoistočnim zemljama: Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji, Sultanatu Oman, Kuvajtu. U Omanu su takvu fabriku sagradili Izraelci, Rusija predlaže da se takvo preduzeće sagradi u UAE. Međutim, toliko skupu izgradnju ne mogu da ostvare mnoge zemlje, ističe to izdanje.