Projekat destrukcije 9. deo

Značaj pravoslavlja


Zbignjev Bžežinski, savetnik američkog predsednika za istočnu Evropu, otvoreno izjavljuje da je, posle komunizma, glavni neprijatelj zapadne civilizacije - pravoslavlje. Ne paganstvo, islam ili judaizam, već upravo pravoslavlje. Šta mislite, zašto je on tako konkretan i kategoričan? Zato što je pravoslavlje istorijski temelj Rusije. Oslanjajući se na taj temelj, moguć je potpun preporod Rusije kao imperije. Ako ne bude pravoslavlja — neće biti velike Rusije. Isto kao što neće biti Izraela ako ne bude judaizma, i neće biti Irana ako ne bude islama. Istorijska religija je kičma koja drži svako tradicionalno društvo.
Koliko god država bila mnogonacionalna i mnogokonfesionalna, ona ima orijentir. Ako ni zbog čega drugog, bar iz razloga što nedostatak orijentira za društvo predstavlja isto što i smrt. Imati dva orijentira je, u principu, nemoguće. Za mnogokonfesionalni i mnogonacionalni Izrael, orijentir je judaizam. Za Iran je orijentir islam. Orijentir mnogokonfesionalne i mnogonacionalne SAD je - mamon. Orijentir Rusije je - pravoslavlje.
Smisao orijentira je u tome, da bi se odredio generalni pravac. Činjenica da se muslimani orijentišu prema zapovestima islama, a evropljani i amerikanci prema zapovestima tržišta, potvrđuje da svako ima svoje. Pokušaj pereorijentacije tuđe zemlje prema svojim orientirima treba razumeti kao pokušaj potčinjavanja te zemlje.
Danas zapad pokušava da prisili sve ostale zemlje da odbace svoje istorijske orijentire i preorijentišu se prema Tržištu. To je direktan pokušaj potčinjavanja. Ako Izrael, Rusija ili Iran počnu da se orijentišu prema mamonu (a to je religija SAD), to će u perspektivi značiti potčinjavanje Sjedinjenim Državama. Bez drugih varijanti. Da sve ne bi bilo tako očigledno, potčinjavanje nosi naučnu konotaciju i krije se iza reči - sloboda savesti. To je đavolski prefinjen pristup. Izvinite, ali ovo se teško može opisati drugim rečima. Pogledajte šta se radi. Najpre se uvodi ideja o slobodi savesti. Sve deluje ispravno i pošteno. Odatle se zaključuje da svako ima pravo da ispoveda bilo koju veru. Ako je tako, onda to znači da davanje satusa državne religije nekoj od njih, označava povredu drugih religija. Ali pošto su svi ljudi jednaki i zbog svega ostalog tome sličnog, dobija se da se ni jedna religija ne može smatrati državnom. A ako je tako, onda državni orijentir postaje ateizam. U prevodu na naš jezik, to označava kult poklonjenja mamonu na državnom nivou.
Kada nam kažu da u Rusiji živi nekoliko miliona muslimana ili budista, i da se zato pravoslavna vera ne može prihvatiti u svojstvu orijentira, ali istovremeno predlažu da se u svojstvu državne religije prihvati kult mamona, to predstavlja nedopustivi bezobrazluk. Naša vera ne može bit državna za Rusiju, a američka vera može? Kako to da razumemo?
Pre odgovora na ovo pitanje ne treba zaboraviti da je ateizam religija, jer je negiranje Boga — takođe vera. Ljudi veruju, da su nastali od majmuna, i da se Sunčev sistem obrazovao sam od sebe. Ne znaju, već veruju. Svaka masa funkcioniše tako, što za osnovna pitanja ima usađeno mišljenje. Ono što ljudi uče u školi, to i usvajaju za ceo život. Ako uče da Bog postoji, oni veruju da postoji. Ako uče da ga nema — verovaće da ga nema. Oni ne mogu da proniknu u suštinu tog pitanja, jer to izlazi van granica njihovih mogućnosti. Istovremeno, tražeći nekakve orijentire, oni ih pronalaze kroz veru. Pravac kretanja svakog društva uvek zavisi od orijentira, a oni zavise od snage koja podržava veru.
Posle svih analiza dobija se da je ateizam religija Tržišta. Kao i u svakoj religiji, i ona ima svoje stroge dogmate, za čije narušavanje odmah sledi kazna. U poređenju sa bilo kojom drugom religijom, tržišna religija je najstrožija. Ona ne predviđa pokajanje i oproštaj. Oni koji narušavaju tržišne dogmate kažnjavaju se odmah, neodložno i surovo.
Sada je glavna ideja: zašto je religiji mamona bilo potrebno da se predstavlja kao da nije religija? Istorija zna drevne kultove zasnovane na poklonjenju mamonu. Na primer, u Kartagini se dešavalo takvo poklonjenje. Ali zašto ranije to nisu skrivali, a sada se to tako brižljivo skriva? Sama po sebi, ta činjenica poziva na oprez. Svo naše iskustvo nam svedoči, da se tako skrivaju neugodni ciljevi. Zbog čega nas žele obmanuti?
To je taktika «trojanskog konja». Ljudi misle da je to konj, i otvaraju vrata. Čim se «konj» našao u gradu, iz njega iskaču neprijatelji i pokoravaju grad. Ako bi se neskriveno označili svi neizbežni i provereni nedostaci tržišne religije, ni jedno društvo je ne bi prihvatilo u svojstvu državnog orijentira. Podvlačimo, ni jedno. Ali to isto treba pokloniti u drugom «sosu», i ljudi će drage volje otvoriti vrata «trojanskom konju». Zatim će početi duhovno batinanje bespomoćnog stanovništva.
U svetlu ovog shvatanja, teško je objasniti retku (i zato iznenađujuću) jednoglasnost vlasti, koje tvrde da se "ni jedna religije ne može priznati za državnu". Jasno je da ni islam ni budizam, judaizam, hinduizam, pa čak ni rusko paganstvo nikada nisu pretendovali na ulogu državne religije Rusije. Jedini kandidat za ovu ulogu bilo je pravoslavlje. Prema tome, pod formulacijom "ni jedna religija", podrazumeva se pravoslavna vera. Govoreći otvoreno, izraz "ni jedna religija" na ruskom jeziku znači da pravoslavna vera ne može biti državna religija, ali ateistička vera može. Zašto u današnjoj Rusiji ateizam može biti državna religija, a pravoslavlje ne može? Zato što su od ruskog naroda napravili ljude koji se ne sećaju svog porekla. Ljudi bez porekla se opijaju, odaju razvratu, postaju lenji i ravnodušni. Ali ako se vrate veri pravoslavnoj, odmah će otpočeti proces oporavka. Ateistička vera, podignuta na nivo državne ideologije predstavlja koren svih nevolja Rusije.
Ovde je zgodno da se prisetimo izjave Andreja Kozirjeva, bivšeg ministra inostranih poslova Rusije, koji kaže u svojim memoarima: "Svaka ideologija biće - totalitarizam. Treba odlučiti šta treba da zameni ulogu ideologije? Novac! Mesto nacionalne ideologije treba da zauzme novac". Iz ovih razmišljanja je nastao čuveni slogan Jeljcinove ere: "Bogatite se!"
Na kraju se došlo do toga da danas šačica bogatih koristi sva sredstva koja su se ranije koristila za odbranu nezavisnosti, obrazovanje i druge državne ciljeve. Najinteresantnije je to – da zbog toga niko nije srećniji, uključujući i te bogataše. Ljudi su mislili da mnogo novca predstavlja maksimalnu sreću, ali kad su to postigli, sve je postalo nekako banalno, i nije bilo jasno šta dalje da se radi. Danas se mnogi bogate, pretvarajući to u neki vid sporta, ali im ni to ne donosi sreću.
Rečeno je: «Nio ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu» (Mat. 6:24). Ljudi će u svakom slučaju služiti Bogu ili mamonu. Ako izaberemo Tržište, dalji razvoj događaja je jasan, u šta smo se očigledno uverili. Veoma brzo sve će se svesti na telesne želje, potrošnju i egoizam. Kada ključne tačke budu pogođene, počeće samouništenje.
To je efekat na kome se gradi politika SAD u okupiranim zemljama. Prvi posao Amerikanaca je da ispune informacioni prostor osvojene zemlje idejnom produkcijom koja uništava osnove morala i etike. Agresija se zasniva na aktivaciji ljudskih poroka. Pod vidom sloboda i drugih lepih reči, ljudske duše se aktivno zatrpavaju pornografijom i nasiljem. To je taktika starozavetne zmije, koja na kraju stanovništvo pretvara u potrošače. Koristeći se novim tehnologijama, zemlju proždire čudovište svetskog tržišta. Za sredinu je taj proces apsolutno neprimetan, čak i prijatan. Kada se društvo nalazi omamljeno narkotičnim snom, ono ne može ni da pomisli da nakon toga sledi mamurluk.
Koliko god bili jaki u svojoj veri, ljudi će, izloženi stalnim iskušenjima, pasti. Ostaće pojedinci, ali jedna lasta ne čini proleće. Za to nije kriv čovek, takva je njegova priroda. Ako bi se po manastiru organizovale šetnje nagih devojaka, za kratko vreme od manastira ne bi ostalo ništa. A u svetu žive mnogo slabiji ljudi. Mi, koji pišemo ove redove, sve shvatamo, ali niko od nas ne može reći da je on bezgrešan. Čovek se navikava na poročna zadovoljstva nezavisno od razumevanja opasnosti koje ona donose. Niko ne može da se odupre iskušenju ako ga iskušavaju sistematski, kontinuirano i profesionalno. Kao rezultat toga, pod maskom sloboda i prava, narod se pretvara u bezobličnu masu, kaljugu, haos. Da bismo se zaštitili od toga, potrebni su nam novi orijentiri. Ali odakle ih uzeti, ako u društvu nema vere? Kao što pokazuje praksa, orijentiri ne nastaju iz dobrih namera. A ako i nastanu, onda se, po istorijskim merilima vremena, u momentu pretvaraju u dvostruki moral.
Određujući šta može biti izvor orijentira, potrebnih kao vazduh, logika ili Otkrovenje, dolazimo do jedinstvenog zaključka - Otkrovenje. Iz toga proizilazi glavno pitanje: koja je religija optimalna za Rusiju? Ovo nije šala, ovo je veoma ozbiljno. Od izvora zavise orijentiri. Od toga kakvi će biti orijentiri naše države, zavisi sudbina Rusije.
Mi ovo pitanje smatramo toliko važnim da ćemo još jednom ponoviti: ateizam — to je religija. I to ne obična religija, već vrsta satanizma. Ljudi veruju, da Boga nema i da je sve moguće. Ova religija je davno ušla u politiku. Prosto, satana se, kao što mu je to svojstveno, obukao u ovčju kožu nauke. Tobože, to sada nije religija, niti kult, niti neko drugo mračnjaštvo, već civilno naučno gledište po kome Boga nema i stepen zadovoljenja ljudskih želja predstavlja merilo dobra.
Obični ljudi, prirodno, nisu primetili da je religija mamona došla u politiku. Ovoj religiji veoma pogoduje situacija, kada se ona ne prihvata u svojstvu religije, već u svojstvu neke «logije» ili «izma», to jest nauke. Što više pristalica dobija ideja: «religija ne treba da se meša u politiku», tim veću uslugu ona čini satanizmu, koji se time još više uvlači u politiku. Takav je «trojanski konj».