Deca Srbije kroz objektiv ruskog fotografa: radost života

Sportske igre, pesme, igre, hodočasnička putovanja po svetim mestima Srbije- sve se to može videti na fotografijama dečijeg kampa „Škola prijateljstva“ na planini Tari u Srbiji. Autor izložbe u Moskvi- srbska umetnica Ljiljana Božović i njena koleginica Julija Silina.

O tome, kako je Julija postala deo kampa u Srbiji, govori direktor Više škole, šef organizacionog komiteta izložbe, Rodion Makarov :

- Mi smo se priključili ovom projektu, obzirom da je jedno od usmerenja naše škole- fotoumetnik i fototehničar. To su ljudi koji imaju posebnu profesiju i njima je neophodan poseban materijal. Takav materijal je moguće naći upravo na otvorenom. To je i odlična motivacija za naše diplomce. I naši studenti i beogradski imaju zadatak da pokažu svoje majstorstvo. Tako su se zajedno našle dve talentovane osobe – jedna iz Rusije a druga iz Srbije.

Prema rečima Rodina Makarova sa otvaranja izložbe, dečiji kamp na Tari nije bio slučajno izabran kao mesto gde će raditi umetnice-fotografi:

- Nada, kako se meni čini, leži u dve stvari: u prošlom i u budućem. Prošlo- to je vekovna veza naših bratskih naroda. Buduće- to su naša deca, čija lica mi sada vidimo. Trebalo bi imati veoma tanana osećanja kako biste ovo poimali.



Sa rečima Rodiona Makarova se slaže i Natalija Krjukova predstavnica Ruskog instituta kulturnog i prirodnog nasleđa, koji je i domaćin ove izložbe:

- Sa velikim uvažavanjem se odnosim prema umetnicama, zato što snimati, fotografisati decu- to je veoma složeno. To što im polazi za rukom, to je njihova velika zasluga.

Pitamo Juliju Silinu da li se slaže sa prethodnim konstatacijama...

- Kada sam čula na otvaranju izložbe da je teško fotografisati decu, odmah sam pomislila: ne, to je veoma prijatno. Tokom svog rada, ponekad sam se i sama osećala kao dete i u potpunosti sam se predavala procesu. Za mene to nije samo rad, već i zadovoljstvo. Pamtim one ogromne dečije oči, tu radoznalost, čuđenje. Sva su deca interesantna. Oni su bili na otovrenom, u planini. Ta atmosfera- ogromna šuma, planina, pejzaži- veoma je harmonična.



Podsetimo, Julija Silina je radila u „Školi prijateljstva“ zajedno sa svojom koleginicom iz Beograda Ljiljanom Božović. Za Ljiljanu je ovo već druga godina kako radi u kampu, a prva da radi sa Julijom. U svom intervjuu srbska fotoumetnica je ukratko iznela svoje mišljenje:

- Mislim, nije teže da radimo zajedno ali je više uspeha pošto mi radimo zajedno. Osećaj je sjajan. Velika je zemlja kao što je Rusija. Dobro je da je prvo izložba otvorena ovde. Mislim da to je veliki uspeh i za Julju i za mene.

Na letnji kamp u Srbiju su posebno bila pozvana dva vaspitača iz Rusije, predavači nedeljne škole Krutickog podvorja u Moskvi. Ana Sinjakova se seća rada sa decom:

- Imali smo mnogo slobodnog vremena. Sećam se kada smo spremali program za dan rusko-srpskkog prijateljstva, deca se čak nisu ni odmarala. To je bilo jedino vreme kada smo mogli da spremamamo naš nastup- vreme predviđeno za odmor. U početku, naravno, nije bilo lako. Ali, potom, kada je sve prošlo, oni su odahnuli sa olkšanjem i bili su veoma zadovoljni postignutim rezultatom.

Susreta dece se priseća i koleginica Ane, Natalija Lavrentijeva:

- To je bio veoma važan zajednički rad. Desa su se tek na aerodromu upoznala, a za pet dana smo morali da napravimo program. Mnogi od njih se ranije nisu bavili plesom. Ali, trebalo bi reći da su se brzo opustili i da su se u kampu osećali poptuno slobodno.

Grigorij Sokolov,