Ukrajina i Novorusija – iz minuta u minut - 03.10.

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 03.10.

Stanje na ratištu prema izveštaju Narodne vojske - 
Donjeck - u večernjim satima i rano jutros kijevske snage su nastavile da granatiraju grad sa VBR "Grad". Kao odgovor na napad, Narodna vojska je izvršila napad u cilju potiskivanja Nacionalne garde sa borbenih položaja. Tokom bitke za aerodrom Narodna vojska je uspela da oslobodi 90% teritorije kao i put koji vodi do aerodorma. Međutim, do potpunog oslobađanja predstoji veliki korak - potrebno je potisnuti Nacionalnu gardu koja granatira stambena područja Donjecka.

Od 08.30 do 9.30 časova otvorena je minobacačka vatra iz pravca rudnika "Poltavskaja" po Donjeckim kvartovima Kijevski, Lenjinski i Kirovski, kao i po infrastrukturi grada.

Artiljerijski napad na centar Donjecka - Kijevske snage su opet napale centar Donjecka iz artiljerijskog oruđa. Na mesto nesreće su krenule ekipe Hitne pomoći i MVS. Još nema tačnih informacijama o žrtvama i materijalnoj šteti. Veliki požar je buknuo na lokalnom aerodromu, odakle kijevske snage napadaju stambene četvrti grada. Iznad aerodroma se vidi gust oblak dima. Prema podacima Narodne vojske, gori skladište goriva i maziva.



Bez obzira na zaoštravanje situacije u Donjecku, premijer DNR Aleksandar Zaharčenko je izjavio da je i dalje spreman da sarađuje sa Kijevom po pitanju razmene zarobljenika. Ipak, je istakao da ovi događaji mogu negativno uticati na minski pregovarački proces.

U napadu na Donjeck poginuo predstavnik Crvenog krsta - Predstavnik Crvenog krsta, državljanin Švajcarske, poginuo je u napadu na Donjeck, saopštila je informaciona služba ministarstva odbrane DNR. Međunarodni komitet Crvenog krsta je potvrdio da je njihov saradnik poginuo. Centar Donjecka je bio napadnut u četvrtak veče. Dopisnik RIA Novosti sa lica mesta prenosi da je napad bio iz raketnih sistema Uragan. Osim toga, očevici su saopštili da je u artiljerijskog napadu porušena bolnica, tržni centar i teniski tereni. Još uvek nije saopšten tačan broj postradalih.


Video vesti za 03.10.


Donjeck uživo - kamera postavljena na zgradi

Dejstvo artiljerije kijevskih snaga po Donjecku

Dejstvo artiljerije Narodne vojske

Dejstvo Narodne vojske iz topa ZU-23 na aerodromu u Donjecku 

Dejstvo kijevskih snaga iz VBR "Grad"

Dim iznad Donjecka

Dejstvo VBR "Grad" Narodne vojske

Borbe za aerodrom u Donjecku

Izveštaj ratnog reportera KP.ru sa aerodroma u Donjecku

Remontni zavod Narodne vojske


Narodna vojska na liniji odbrane kod aerodroma u Donjecku

Depo za gorivo u plamenu na aerodromu u Donjecku

Pregled vesti za 02.10.


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 03.10.



Ban Ki Mun pozvao na mir u Ukrajini i poštovanje minskog dogovora - Nastavak borbenih dejstava u velikoj meri u Ukrajini može da dovede do katastrofe na samo u zemlji, nego i u regionu i van njega, upozorio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

On je pozvao sve strane da se strogo drže svojih obaveza u okviru minskog sporazuma, postignutog 19. septembra, u cilju obezbeđenja stabilnog režima prekida vatre, kao i da pojačaju diplomatske napore.

U UN je rečeno da pogibija saradnika međunarodnog Crvenog krsta, švajcarskog građanina, kao i otvaranje vatre na školu na istoku Ukrajine, ukazuju na krhkost uspostavljenog primirja u Donbasu.

Delegacija RF će podići pitanje novih napada na Donjeck - Delegacija RF će danas na marginama Parlamentske skupštine OEBS podići pitanje novih napada na centar Donjecka, izjavio je šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov.

„Danas će se diskutovati o problemima evropske bezbednosti u uslovima ukrajinske krize i predsednik Državne dume RF Sergej Nariškin će izložiti rusku poziciju o putevima izlaska iz krize i uspostavljanju bezbednosti. Mi ćemo podići i pitanje masovnih grobnica kod Donjecka, novih napada na centar Donjecka, masovnih kršenja ljudskih prava i uzrocima zbog kojih su ubijene hiljade ljudi na istoku Ukrajine i zašto još nije istražena tragedija u Odesi“, rekao je Puškov.

Jacenjuk računa da će se gasni spor sa RF rešiti - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk računa na jednu od varijanti privremenog rešavanja gasnog spora sa Rusijom. „Prva varijanta – arbitražni sud u Stokholmu, gde je Ukrajina predala glavnu i dopunsku tužbu. Druga varijanta – potpisivanje privremenog sporazuma na osnovu zajedničke pozicije EU i Ukrajine“, rekao je Jacenjuk.

EU je nešto ranije predložila privremeni plan rešavanja gasnog spora između Kijeva i Moskve. Plan predviđa da Kijev do kraja godine uplati $3,1 milijardu duga za ruski gas, a da Gasprom isporuči 5 milijardi kubnih metara gasa po ceni $385 za 1.000 kubnih metara.

Misija OEBS obišla školu i stanicu u Donjecku - Posmatrači OEBS-a su u Donjecku posetili školu, koja je bila predmet napada, i stanicu gradskog prevoza, gde se nalazi izgoreli autobus, saopštila je ova organizacija.

Predstavnici Specijalne posmatračke misije su na 50-ak metara od škole primetili rupu, koju su ocenili kao rezultat dejstva „granate nepoznate prirode“. Na stanici su videli skoro popuno izgoreli autobus, a na 50 m od njega metalni objekat, zaglavljen u asfalt, koji liči „na omotač velike rakete“, stoji u izveštaju OEBS. 

Poslanik PS SE: Najbolje je da privrede EU i RF idu istim putem - Za Rusiju i države Evropske unije će biti najbolje, ako privrede ovih zemalja idu istim putem, izjavila je za RIA Novosti poslanik Parlamentske skupštine Saveta Evrope (PS SE) iz Velike Britanije Šeril Gilan.

„Nema nikakvih sumnji po tom povodu – EU i Rusija će biti mnogo jače, ako naše privrede krenu u istom pravcu“, izjavila je Gilan.

Istovremeno, je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, govoreći u univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, izjavila da „je stanje svetske privrede danas gore nego što se očekivalo pre pola godine“.

U Strazburu demonstracije protiv krvoprolića u Donbasu - Nedaleko od zgrade Evropskog parlamenta u Strazburu su počele demonstracije sa zahtevom da se prestane sa krvoprolićem u Donbasu.

„Mi smo okupili da objasnimo svakom Evropljaninu šta se u stvari dešava u Ukrajini, jer toga nema u ovdašnjoj štampi“, rekla je za RIA Novosti učesnica protesta Jelena Jordanova.

„Mi zahtevamo pravednu istragu tragedije u Odesi i prestanak genocida ruskofonog stanovništva u Ukrajini“, rekao je jedan od organizatora protesta.

Nariškin žali što su SAD, Poljska i Ukrajina odbile da diskutuju o Donbasu - Predsednik Državne dume RF Sergej Nariškin žali što su SAD, Poljska i Ukrajina odbile da diskutuju o događajima u Donbasu.

„Stiče se utisak da je našim partnerima neprijatna i sama činjenica formiranja te radne grupe. Sve je očiglednije ko stvarno teži ka miru u Ukrajini, a ko se tome protivi“, izjavio je Nariškin u Ženevi, gde učestvuje na jesenjoj sednici PS OEBS, koja se održava od 03-05. oktobra.

U okviru ove sednice je trebala da se održi i prva sednica radne grupe za Ukrajinu. Nešto ranije je saopšteno da su SAD, Poljska i Ukrajina odustale od učešća na toj sednici.

U Evropi odata pošta tragično nastradalima u Odesi - U nizu gradova Evrope održani su skupovi, posvećeni tragediji u Odesi od 2. maja ove godine. Nastradalim je odata pošta u SRN, Belgiji, Irskoj, Srbiji i Španiji. Na desetine ljudi izašlo je, između ostalog na centralni trg u Madridu, uzvikujući „fašizam neće proći“ i zahtevajući sprovođenje nezavisne istrage majskih događaja. 

Ispred Evropskog parlamenta u Briselu demonstranti su pozvali Evropsku uniju i Sjedinjene Države da prekinu podršku ukrajinskim nacistima.

Veliki skup odžan je u Odesi na trgu ispred Doma sindikata. Okupljeni su nosili fotografije, koje su snimili svedoci tragedije, a zatim su pušteni crni baloni. Prema zvaničnim podacima 2. maja ove godine poginulo je 48 ljudi, a više od 200 je ranjeno.

Kijev formira specijalnu jedinicu - Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine planira da formira specijalnu jedinicu po uzoru na američku jurišnu grupu SWAT, saopštila je pres-služba partije Narodni front, čiji je član i šef ukrajinskog MUP Arsen Avakov.

U saopštenju stoji da bi osnovu jedinice činili borci dobrovoljačkih bataljona ministarstva.

Prema informacijama medija, SWAT je grupa za brzo reagovanje, koja koristi lako oružje armijskog tipa i specijalnu taktiku u visokorizičnim operacijama.

Građani EU na koje se odnose sankcije RF mogu to da provere putem diplomatskih kanala - Građani EU, koji smatraju da se nalaze na ruskom crnom spisku, mogu to da provere po diplomatskim kanalima, izjavila je zamenik direktora departamenta za informisanje i štampu MSP RF Marija Zahraova.

Nešto ranije evropski poslanik Rebeka Harms nije dobila rusku vizu. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je u sredu poslao pismo stalnom predstavniku RF u EU Vladimiru Čižovu i zatražio da se otkrije spisak evropskih poslanika koji se nalaze pod ruskim sankcijama.

„To nije naš hir, već uzvratna mera. Svi ljudi, koji se nalaze na crnom spisku, imaju agresivnu poziciju prema Rusiji“, rekla je Zaharova.

U Moskvi sprečena otmica savetnika Janukoviča - Službenik MUP-a Ukrajine Jurij Spaski je uhapšen u Rusiji za pokušaj organizovanja otmice i prebacivanja u Kijev Andreja Portnova, savetnika bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča.

Spaski je priznao svoju krivicu i počeo da sarađuje sa istražnim organima. Zasedanje Presnjenskog suda u Moskvi, povodom njegovog zadržavanja, je održano iza zatvorenih vrata. Spaski je odbio da se obrati novinarima.

Andrej Portnov je bio savetnik Janukoviča u periodu od 2011-2014. godine, bio je zamenik šefa predsedničkog kabineta i bavio se pitanjima pravosudnog sistema. U periodu od 2005-2010. godine je bio glavni pravnik tima bivše premijerke Ukrajine Julije Timošenko.

Sankcije RF izazvale haos na tržištu hrane u Finskoj - Ruske restriktivne mere zabrane uvoza hrane iz Evropske unije i SAD su doprinele da na finsko tržište hrane preplave prehrambeni proizvodi iz drugih država EU, konstatovali su analitičari finskog ekonomskog istraživačkog instituta Pellervo.

Rezultat svega toga je jačanje konkurencije i pad potrošačkih cena. Kupcima ide na ruku praktično odsustvo rasta cena, ali to stvara poteškoće za prehrambenu industriju Finske, kako na domaćem, tako i na stanom tržištu, tvrdi Pellervo.

Gasprom nije smanjivao isporuku gasa preko Slovačke - Isporuke ruskog gasa preko teritorije Slovačke u poslednjih 10 dana se nisu menjale, saopštio je Gasprom. Na mernoj stanici „Užgorod“, koja se nalazi na granici Ukrajine i Slovačke, količina isporuka iznosi 48,1 milion kubnih metara gas dnevno. Slovačka kompanija Slovensky plynarensky priemysel je ranije izjavila da su isporuke smanjene za oko 50%.

Direktor Gasproma Aleksej Miler je objasnio da se izjave evropskih potrošača o smanjenju isporuka odnose na dodatne količine, a da kompanija u potpunosti izvršava ugovorene obaveze. Gasprom nije dužan da izvršava zahteve koji prevazilaze ugovorene količine.

Oko 13.500 civila priznati kao žrtve događaja u Ukrajini - Oko 13.500 ljudi su priznati kao žrtve u toku istrage zločina protiv civila u Ukrajini. Istražni komitet (IK) RF je saopštio da se radi o ljudima koji su napustili Ukrajinu i prešli u Rusiju. Njima je naneta moralna, fizička i materijalna šteta.

U IK su istakli da će se obratiti u međunarodne strukture, ako Kijev odbije da sarađuje u istrazi.

IK RF je ranije uputio u Državno tužilaštvo Ukrajine zahtev o pravnoj pomoći povodom istrage zločina u Donbasu.

Interpol odbio da izda poternicu za Kolomojskim - Interpol je odbio zahtev RF da se objavi međunarodna poternica za ukrajinskim tajkunom Igorom Kolomojskim.

U IK RF su rekli da su zapadni partneri u zahtevu Rusije videli politički kontekst i istakli da je njegove hapšenje pitanje vremena.

Gubernator Dnjepropetrovske oblasti Kolomojski je u RF optužen za ubistva, otmice ljudi i druge zločine. Biznismen, koga mnogi mediji nazivaju jednim od sponzora Evromajdana, je više puta optužen za sponzorisanje nacionalističkog pokreta „Desni sektor“ i podršku bataljona „Azov“.

Prema podacima Forbes, Kolomojski sa bogatstvom od $1,8 milijardi zauzima 4. mesto među najbogatijim ljudima u Ukrajini.

Putin: Ukrajinski narod ostaje najbliži narod za Rusiju - „Izlazak Ukrajine iz političke i ekonomske krize odgovara nacionalnim interesima RF“, izjavio je predsednik RF Vladimir Putin u toku sednice investicionog foruma „Rusija zove!“ u Moskvi.

Predsednik je istakao da je Rusija zainteresovana da pored sebe ima „pouzdanog partnera i suseda“.

„Ukrajinski narod je za nas uvek bio i ostaće najbliži bratski narod“, rekao je Putin. On je rekao da se nada da će izbori u Vrhovnu radu Ukrajine 26. oktobra doneti zemlji političku stabilnost.

„Ukrajina može ponovo da bude jedinstvena samo uz uvažavanje interesa svih ukrajinskih građana“, istakao je Putin.

Sankcije jačaju odlučnost RF u nameri da razvija zemlju - Sankcije Zapada i SAD samo jačaju odlučnost RF da poboljšava rezultate u razvoju zemlje, izjavio je predsednik RF Vladimir Putin. On smatra da RF narednih godina mora napraviti jake nacionalne kompanije u prerađivačkom sektoru, koje će moći da proizvode konkurentnu produkciju.

Putin je uverio da će država pružiti podršku sektorima i kompanijama na koje su uticale „neopravdane spoljne sankcije“ i učestvovati u povećanju kapitala banaka.

Ukrajina: Lakši pristup za NATO državnim tajnama - Savetnicima NATO će biti olakšan pristup nekim državnim tajnama Ukrajine. Takva odluka je doneta na sednici vlade Ukrajine, izjavio je ministar Ostap Semerak.

Prema njegovim rečima, takva grupa savetnika je već stigla u Kijev.

On je rekao da je u Ukrajini bio stari, utvrđen još u vreme SSSR i „gvozdene zavese“, sistem pristupa zatvorenim objektima i dokumentima sa oznakom „tajna“.

On smatra da će nova odluka vlade obezbediti razvoj odnosa sa „prijateljima Ukrajine iz NATO“. Ukrajina - iz minuta u minut -

Rusija neće odustati od slobodnog kretanja kapitala - Vlasti RF ne planiraju uvođenje bilo kakvih deviznih ograničenja ili ograničenja kretanja kapitala, izjavio je Vladimir Putin na sednici investicionog foruma „Rusija zove!“ u Moskvi.

Strani investitori upozorili „Mečel“ o mogućim sankcijama - Strani investitori su upozorili rusku kompaniju „Mečel“ o mogućim sankcijama. Ograničenja će se uvesti, ako državne banke RF uzmu polovinu akcija kompanije, saopštio je generalni direktor Oleg Koržov.

On je rekao da se u kreditnom portfelju kompanije nalazi oko milijardu i 700 miliona duga stranim bankama.  Već u decembru je potrebno krenuti sa isplatom milijarde dolara jednom od kreditora.

Čisti dug kompanije sada prelazi $8 milijardi.

„Mečel“ je jedna od vodećih svetskih kompanija u rudarskoj i metalurškoj oblasti. Ona poseduje preduzeća u 11 regiona RF, u SAD, Litvaniji i Ukrajini.