Završen međunarodni onlajn-maraton "Karenjina.Živo izdanje"

Na specijalnom sajtu plus.google.com/+KareninaLive/posts interaktivna karta maratona

Cilj projekta: objedinjavanje cele  Rusije  oko jedne ideje

Uskoro možda i živo izdanje „Rata i mira“?

 

Međunarodni dvodnevni onljan-maraton koji je pod nazivom „Karenjina. Živo čitanje„ startovao u Moskvi,  u zdanju  Ruske  državne biblioteke, završen je nakon 30-časovnog   trajanja tokom petka   (3.) i subote (4. oktobra).

Za to vreme u čitanju slavnog romana „Ana Karenjina„ genijalnog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja,  učestvovalo je 700 čitača iz Rusije i raznih krajeva sveta.

Iniciajtor ove akcije koja je uzbudila  ceo kulturni svet  je Tolstojev Spomen-muzej u Jasnoj Poljani,  dok je tehničku podršku projektu  pružila kompanija Google +.

Prvi čitalac je bio glumac Sergej Garmaš kojemu je pripala čast da pročita pozantu Tolstojevu rečenicu kojom počinje roman,  a koju  izgovaraju milioni ljudi širom planete na različitim jezicima kao narodnu poslovicu: “Sve srećne porodice liče jedna na drugu,  svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.  “Garmaš je štafetu čitanja predao Dmitriju Peskovu,  sekretaru za medije ruskog predsednika Vladimira Putina.

-Ovaj projekat je ostvaren zahvaljujući internet tehnologijama. Mi smo navkli na   pasivan prijem informacija, a u ovom projektu ljudi su  imli  šansu da učestvuju  tako što su na stranici  Google+  ostavljali primedbe,  komentare,  pozivali prijatelje,  rekao je na konfernciji za medije  Dmitrij Kuznjcov,  direktor ruskog predstavništva  kompanije Google.

Osim na Googlu neprekidna translacija je išla i na     You Tube. Istovremeno  uključivanje s nekoliko lokacija omogućavalo je  čitaocima  iz različitih gradova da na tim lokacijama  prisustvuju  čitanju. 

Po rečima  direktorke  projekta,   Fjokle Tolstoj, praunuke velikog pisca,  organizatori „Živog čitanja„ su želeli da  obnove atmosferu davno zaboravljenih porodičnih   književnih   večeri,  pa je otuda  toliko važno prisustvo   slušalaca  i njihovo učešće u događaju. A blagodareći ineternet – tehnologiji  nije od značaja gde se u datom momemntu nalaze ljudi.

U projektu  učestvpvali žitelji iz 40 gradova  planete

U ovom projektu su učestvovali stanovnici iz preko 40 svetskih gradova, i to je  po rečima Kuznjecova, već  postao  događaj za Ginisa  sa čijim predstavnicima su organizatori već kontaktirali.

Glavna  „mesta radnje“ bila su ipak Moskva,  Sankt Peterburg i Jasna Poljana.   U ruskoj  prestonici prenosi su vršeni sa lokacija Ruske državne biblioteke,  knjižare  „Moskva„, čitaonice Bibliteke „Turgenjev„ dizajn-zavoda  „Flakon“,  iz poslovnog prostora  kompanija  Gugl i Samsung. U Peterburgu je javno čitanje „Ane Karenjine„ prenošeno iz Ermitaža,  Petergofa,  muzeja Ahmatove. Osim toga odlomci iz „Ane Karenjine„ dopirali su iz Njujorka,  Londona, Tokia,  Pariza,  ali iz ruskih gradova Samare i Vladivostoka.

Čitaoci u inostranstvu su bili ne samo ruski emigranti nego  i strani studenti koji u svojoj zemlji studiraju ruski jezik.

U specijalno pripemljenoj emisji budući čiatoci  su objasnili razloge  svog učešća u „Živom čitanju“.

Čitaoci: obični ljudi,  glumci,  pisci,  činovnici...

Među čitaocima su bili ne samo obični ljudi koji su prošli “kasting„,  nego i poznati glumci,  pisci, režiseri,  pa čak i državni činovnici.  Čitali su  dramski umetnici: Jegor Končalovski, Sergej Solovjev,   Tigran Keosajan,    Veniamin Smehov, Aleksandr Filipneko, ali i Natalija Timakova,  sekretarica za medije Dmitrija Medvedeva,  i ministar kulture Vladimir Medinski.

U Jasnoj Poljani  se okupili Tolstojevi potomci

U Jasnoj Poljani,  jednom od centralnih mesta održavanja maratona,  okupili su se potomci Lava Tolstoja:  direktorka muzeja Jekatarina Tolstoj, televizijski novinar Pjotr Tolstoj, savetnik predsednika Putina za kulturu Vladimir Iljič Tolstoj.  Jedan odlomak je pročitala i  Fjokla Tolstoj koja je pred kamerama nastupila pri kraju maratona pročitavši tako jednu od završnih epizoda romana. Po njenim rečima,  ona svoj fragment nije birala, pristala bi  da pročita bilo koji  odlomak:

“Svejedno je koju god stranicu  da otovriš kad čitaš delo   tako znamenitog pisca kao što je Lav Nikolajevič.“

Objasnila zašto je baš „Ana Karenjina„ izabrana za ovo „Živo izdanje“.

„Zašto smo izabrali Anu Karenjinu? Pa zato što  je to jedan od najpoznatiijih romana Lava Nikolajeviča  Tolstoja i jedan od najboljih romana svetske književnosti. Trebalo je izabrati knjigu koja za svakog nešto znači.“

Zanimnjivo je na primer da je  glumica  Tatjana  Drubič, koja  je igrala Anu Karenjinu u istoimenoj  ekranizaciji Segeja Solovjeva, prihvatila da čita samo jedan ljubavni odlomak,  bez obzira  što je prema rasporedu to morala da čita u 5 sati izjutra.

Mnogi podržali ideju „Živog izdanja“

Ideju onlajn-maratona podržali su ne samo kompanije Google  i  Samsung, nego i Ministarstvo kulture  Rusije, zatim „Ruska klasika“,   jer,  kako reče Vladimir Aristarhov,  zamenik ruskog ministra kulture na konferenciji za štampu,  „to nisu samo lepe reči,  u njoj je  založen identitet ruskog naroda„.  Istakavši filozofski značaj projekta  i privlačenje celog sveta k njemu,  Aristarhov  je  nagalsio  da „mi   jačamo i našu i svetsku  kulturu“. “Karenjina. Živo izdanje“ je primer kakve treba da budu inovacije u kulturi. “ Zamenik minsitra Aristarhov je dalje rekao kako je ideja našla odjeka  i  u drugim ruskim i inostranim organizacijama  kao što su Međunardoni savet ruskih   državljana, Komitet  ruskog jezika „Puškin„. 

On je takođe obavestio novinare da je u „Živom  izdanju“ učestovovao i  ambasador Rusije  u Irskoj  Maksim Peškov,  praunuk pisca Maksima Gorkog.

Cilj projekta: objediniti celu zelju  oko jedne ideje

Fjokla  Tolstoj ovako objašnjava cilj ovog projekta:
„Danas se često govori o patriotizmu.  Za mene  je ljubav prema otadžbini  u ruskoj književnosti. Cilj našeg projekta je  da sjedinimo  celu zemlju oko jedne ideje. Tolstoj je u romanu opisao kako je Kiti  vila  porodično gnezdo  i istovremeno se  tome učila. Tako smo i mi činili:  radili smo projekat i istovrmeno se tome učili.“ Ona je priznala da niko iz tima nije mogao ni pretpostaviti kako će do kraja sve to ispasti,  ali se nisu zaustavljali na postignutom.

Uskoro možda i živo izdanje „Rata i mira„?

Vladimir Aristarhov,  zamenik  ministra kulture,   je u šali upitao: “Jeste li razmišljli koliko bi  vremena bilo potrebno da se pročita „Rat i mir„?

Fjokla Tolstoj je priznala da,  premda je rano o tome govoriti,  nije nemoguće da jednom i ta ideja bude ovaploćena u stvarnost. 

Na specijalnom sajtu  plus.goole.com/+kareninaLive /posts interaktivna karta maratona

Sad ,  kad je maraton „Ana Karenjina.Živo izdanje„ završen,  treba očekivati da se uskoro na specijalnom sajtu plus.google.com/+karenina Live/posts pojavi video  sa snimljenim materijalom. Svi koji budu to želeli mogu još jednom pogledati i  čuti  video i audio zapise u fragmentima ili u celini. Na tom sajtu biće postavljena  interaktivna karta maratona,  a korisnici mogu ostavaljati  komentare  i  razmenjivati  utiske.

Prvi naslov romana je bio „Dva braka„

Podsećamo da je Tolstoj  završio rad nad romanom „Ana Karenjina“,    17.  aprila  1877. g.  Iako je roman  ubrzo uvršeten  u klasiku svetske  književnosti, krajem XIX   veka i na autora i na njegovo delo  su se bili okomili i kritičari i čitaoci. 

Prototipi mnogih likova u romanu su bili realni ljudi  - neke portrete i karaktere pisac je „slikao“ nalazeći ih  u svom  najbližem   okruženju,  među prijateljima, rođacima, i prosto među poznanicima,  a junaka po  imenu Konstantin Levin,  ne retko smatarju za alter–ego samog autora.

Početna rečenica iz romana  kako su sve srećne porodice  slične jedna drugoj,  a nesrećne su svaka na svoj način, određuje raspoloženje  celom romanu. Tokom osam  delova romana autor opisuje radosti i tugu  posebno uzetih porodica:  neverstvo supružnika,  svadbe i rođenje dece,  svađe i preživljavanja.

U osnovi dela su dve sižejne linije:  a) odnos  udate Ane Karenjine  i mladog,  strasno  u nju zaljubljenog  Alekseja Vronskog; b) porodični život  plemića  Konstantina Ljevina  i Kiti Ščerbacke. Na fonu prvog para  dominantni  su strast i ljubomora,  a kod drugog para  preovlađuje prava idila.

Uostalom,  nije slučajno  prvoboitni naslov romana  bio  „Dva  braka„.

Život Ane Karenjina je izgledao takav da bi mu se moglo samo pozavdeti - žena iz visokog društva, udata za muža   državnog činovnika visokog ranga  sa kojim ima sina.

Ali ceo njen život je preokenuo jedan slučajni susret  na železničkoj stanici koji je ustvari bio velika ljubav na prvi pogled. Izlazeći iz vagona ona je razmenila pogled  s maldim grofom  oficirom Vronskim. Uskoro  se par  ponovo susreo - sad već na balu. Čak i zaljubljena u Vronskog Kiti Ščerbacka  je primetila da ga nešto privlači ka Karenjinoj  koja sa svoje starne nije ravndoušna prema  novajliji pukovniku.

Ali Ana se mora vratiti u Peterburg, k mužu i sinu. Zaljubljeni i uporni  Vronski  je prati,   i ne obazirući se na to što je udata  počinje da joj se udvara.  Tokom godine juanci romana se sretaju na balovima i otemenim prijemima dok nisu postali ljubavnici. Na  razvoj njihovih odnosa dno prati svo visoko društvo uračunavjući i samog  Alekseja Karenjina,  Aninog supruga.

Bez obzira što Ana očekuje dete od Vronskog,  muž joj  ne daje razvod.  Na porođaju Ana umalo nije umrla,  i  mesec dana nakon porođaja odlazi u inostranstvo zajedno sa Vronskim i malom kćerkicom,  a sina jeostavila da se otac brine o njemu.

Međutim,  živpt s ljubavnikom joj ne donosi sreću. Ana počinje da  bde ljubomorna  na Vronskog,  koji,  iako je voli,   rastužuje je i muči. Ni povratak u Peterburg ništa ne menja na bolje,  naprotiv,   stanje se pogoršava  pošto bivši prijatelji izbegavaju njihovo društvo. Tada  par pnovo odlazi u selo,  a zatim u  Moskvu, ali njihovi odnosi  od toga  ne postaju čvršći. Posle jedne velike svađe  Vronski odlazi  u posetu majci. Karenjina ga prati i na železničkoj stanici  pada joj odjednom na pamet kako može razrešiti celu situaciju i „odvezati„ sve ruke. Ona se baca pod voz.

Vronski  teško preživljava  katasrofu i odlazi  u rat kao dobrovoljac.  Njihovu malenu kćer uzima Karenjin da podiže.

Sergej Tolstoj, sin klasika,  je pisao:

„Od realističkog romana,  kakav je Ana Karenjina zahteva se pre svega  istinitost. Otuda  su  za ovaj roman kao materijal poslužile ne samo krupne,  nego  i male činjenice,  uzete iz stvarnog života.“

Šta je ustvari podstaklo autora da uzme ovakav siže?

U XIX  veku razvod braka je bila vrlo retka pojava. Društvo je surovo osuđivalo i preziralo ženu koja bi se osmelila da ostavi porodicu  radi drugog muškarca. Međutim,  izuzeci su se dešavali,  a među njima i u samoj Tolstojevoj  porodici. Tako na primer, njegov dalji rođak,  Aleksej Tolstoj oženio se Sofijom Bahmatevom koja je već bila u braku s drugi  čovekom  i imala kćer s njim. 

U izvesnoj meri  Ana Karenjina  je bila lik sastavljen od više prauzora.

Crte  njene spoljšnosti  podsećaju na Mariju Gartung, Puškinovu kćerku, dok je karakter herojine i situaciju u koju je dospela autor „satkao„ od nekoliko različitih istorija.  Efektno finale je takođe bilo uzeto iz života - pod voz se bacila i poginula  ljubavnica  Tolstojevog suseda iz Jasne Poljane – Ana Pirogova. Ona je bila veoma ljubomorna na svog ljubljenog,  a posle jedne svađe s njim otputovala  je u Tulu. Kroz tri dana Pirogova je u poštansko sanduče ubacila pismo za svog dragog,  a sama se bacila pod točkove lokomotive.

Kritičari nisu bili blagi ni prema Ani ni prema njenom  autoru

Kritičari nisu bili blagi prema Tolstojevom romanu. Anu Karenjinu su nazivali nemoralnom i  amoralnom,  to jeste „u realnosti„ su se čitaoci prema  njoj odnosili isto onako kao društvo iz visokih  krugova u  samom  romanu.  Podvrgnuti su žestokim kritikama i sami opisi  bliskosti njegove herojine sa Vronskim.

Ščedrin: “Ana Karenjina – kravlji roman,  a Vronski - zaljubljeni bik„   

Ipak, najoštriji kritičar je bio poznati ruski pisac i satiričar Mihail Saltikoiv - Ščedrin koji je  za delo Ana Karenjina rekao da je „kravlji roman„,   u kojemu je Vronski „zaljubljeni bik“.

Nikolaj Njekrasov je napisao epigram:
 

„Tolstoje,  ti si dokazao strpljivo  i s talentom / da ženi smeta   da  „šeta„/ i s kamer–junkerom/,  ne sme da gleda ađutanta,  ako je udata / jer to joj maljka / ako  je  još i majka /“

Sam autor  je o svom „detetu“ pisao ovako:

„Da sam hteo rečima da izrazim sve što sam imao u vidu da izrazim romanom,  onda bih morao da ovaj roman koji sam napisao - napišem ponovo od početka„

 

Autor: Branko Rakočević