Posle Dodikove pobede i Putinovog prolaska kroz Beograd – neće sve biti isto

Predugo govorite da sam zla da bi to bilo istinito, predugo putem svog zla mene označavate kao zlu da bi to bilo istinito i predugo na veštački i neprirodan način održavate izgrađene sopstvene zle pozicije da bi ih moj narod i konačno prihvatio kao verodostojne - znala je engleskim i američkim izaslanicima da kaže Sirimavo Bandaranaike kada su je tokom svojih poseta pretnjama ubeđivali da odustane od politike socijalističkog puta ka nezavisnosti i nesvrstanosti Cejlona.
        
Područje zla u Srbiji je još uvek veliko i nedovoljno istraženo, ali je i kao takvo počelo da dobija uzvratne udarce direktno od naroda a koji se u tom sukobu opravdano odrekao vlade i etablirane korumpirane inteligencije kao svoje udarne pesnice.
        
Narod je počeo da uzvraća preko tribuna koje je sam nedri, bez namštenih izbora, prljavih kampanja, grotesknih bilborda, bez pompe, štrasa i konfeta.
        
Narod  je uglavnom preko provala od strane Asanžovog Vikiliksa, Snoudenove lične hrabrosti i knjiga i članaka u zapadni neoliberalizam razočaranih Evropljana i Amerikanaca saznavao o platnim spiskovima na kojima su najamnici koji decenijama neumorno rade da u srbskom društvu praktično primene produkte „američke izuzetnosti, nemačke preciznosti i marljivosti, engleske pragmatičnosti, francuskog slobodarstva...” a nasuprot našem upornom kulturološkom i političkom „zaostajanju” za svim tim „zapadnim vrednostima”, čvrstom ostajanju na „palanačkom stanovištu” i lenjosti koja se od one grčke razlikuje po tome što je grčka lenjost produkt „zloupotrebe evropskih fondova” a naša je, biva, genetski ukorenjena tako da kod Grka problem regulišu EU, MMF i Svetska banka, a kod nas se ipak mora prvenstveno raditi direktno na „promeni svesti”, dakle uobičajeno, konspirativno i nezakonito sa režimom a više i direktnije „sa narodom” - preko takozvanog nevladinog sektora i njegovih skupih igrokaza.
        
Zli pokušaj pretvaranja Srbije u ljušturu bez oblika i smisla u kojoj potom i neće biti tako teško ne biti Srbin već neki Srbijanac, stanovnik jugoistoka Evrope, Zapadnog Balkana, virtuelni građanin EU i preživeli član povlašćene milijarde GMO stanovnika planete ili nešto tome slično se pokazalo kao vrlo složen i težak projekat bez obzira na niz bolnih udaraca i dubokih rana koje su zadavane Srbiji od strane mondijalističkog inženjeringa u poslednjih dvadesetpet godina.
        
Srbija je u međuvremenu rasklimatana, obogaljena, okružena i u institucijama napunjena NATO paktom te takva korača po međunarodnoj sceni ali opet, paralelno napred pomenutom procesu sakaćenja i iživljavanja nad državom iz jataka nacionalne svesti javili su se da ne odstupaju i da uporno i hrabro pružaju otpor Milo Lompar, Vasilije Krestić, Mihailo Vojvodić, Miša Đurković, Emir Kusturica, Smilja Avramov...
        
Javili su se kao otpor ofanzivi vulgarnosti ogledane kroz sumnjive diplome, sukobljavanju sa tradicijom putem politički kreiranog karnevalisanja po ulicama, afirmisanja grabeži za posedovanjem kao vrline, nepodpštine zvane Briselski sporazum i drugih đavolskih ugovora vladajućih klanova koje nam prdstavljaju kao osnaživanje države.
        
Njihovo javljanje je inspirisalo narod da televiziju gleda sumnjičavije, radio sluša opreznije, štampu čita rigorozno selektivnije i po internetu koplja dublje.
        
Narod, zato što takvog državnika nema a želi ga, sada više i pažljivije nego što mu domaći mediji to propuštaju prati šta govori i radi Putin kao trenutno najistureniji, ne samo državni nego i moralni protivnik agresiji zapadnog političkog, kulturološkog i vojnog vulgarizma na svetskoj sceni.
        
Režimskih pedeset odsto od pedeset odsto očito ne zadovoljava narodna htenja i želje da Vučić i Nikolić budu više Korea, Morales, Rusef, Kiršner, Orban, Fico, Zeman nego Merkel, Oland i Obama, a pošto je već jasno da prema Putinu očito nisu do kraja iskreni.
        
U tom smislu narod u kratkom periodu dešavanja vrlo pažljivo prati tri procesa: Putinovu posetu i sve događaje oko nje, izbore u Republici Srbskoj i izbore u okviru DSSa.
        
Sva tri procesa se posmatraju kao okidači eventualnog svesrbskog zaokreta na bolje, ka pravednijem i usklađenijem sa narodnom voljom.
       
Od Putinove posete se ne očekuje samo njegovo amin za konačno jače rusko ulaženje u sve strukture našeg društva jer ono nikada neće stići dok sami ne izrazimo jasnu i potpunu spremnost za  takav državni kurs nego i Vučićevo i Nikolićevo konačno odstupanje od politike traženja Putinovog razumevanja za srbska evroatlantska migoljenja, vrckanja i očijukanja – očekuje se moralni preokret.

Od Dodikove pobede se očekuje cementiranje trenutnog i jačanje budućeg ruskog uticaja a time i srbskog položaja u onome što se danas zove BiH i ostvarivanje Karadžićevog proročanstva da Republika Srbska jednog dana može biti primer da srbski pijemontizam lako može biti sa one druge strane Drine.
        
Od pobede Sande Rašković Ivić u okviru DSSa se takođe mnogo očekuje a na konto njene „zebnje za Rusiju koja je u Ukrajini u pravu” i posrednog priznanja da bi napred pomenuti tribuni uz vanparlamentarne patriotske grupe među kojima ona ni jednu ne vidi kao marginalnu bili odlični detoksitatori duboko inficiranog partijsko-stranačkog poretka u Srbiji i osnova budućeg rodoljubivog, suverenističkog i ustavobraniteljskog frontovskog okupljanja.
        
I da se dva od tri procesa završe u skladu sa narodnim željama (Vučić i Nikolić su bili, sada su i biće personifikacije politike neizvesnosti i igranja na više strana), zbog črvstih položaja koji evroatlantisti odavno drže u Srbiji i oko nje, borba ni izbliza nije na početku pobedničke staze.
        
Ona će samo iz jatačenja i budžačkog snivanja i portalskog nadgornjavanja konačno preći prag javnog u smislu zaista svima vidljivog i u zbiru dobiti institucionalni okvir kakav do sada nije imala, ma koliko režim stezao.
        
Pojaviće se snaga koje će imati pun kapacitet i legitimitet da NATO poretku na srbskim prostorima baci rukavicu u lice i kaže mu - iza nas je narod, iza nas je pravda, iza nas je moral, iza nas je Putin.
        
Ne bi trebalo da posle 12. i 16.oktobra ostane sve isto.

Autor: Oliver Vulović