Da li će Evropa pretvoriti Srbiju iz prodavca mesa u prodavca magle?

Nakon konstatacije stručnjaka Svetske banke o tome da je teško pokrenuti srpsku ekonomiju koja se već šest godina od početka krize bori za oporavak, te zaključka da se rešenje za izlazak iz krize krije u povećanju izvoza, logički se nadovezuje pitanje – kuda bi taj izvoz mogao da se usmeri i sa kojim proizvodima?

Međutim, ako je suditi po utiscima sa Agroindustrijskog sajma u Moskvi, na kome su učešće uzele i brojne kompanije iz Srbije, onda se nazire odgovor da upravo izvoz u Rusiju može predstavljati ključ koji otvara masivna vrata iza kojih se nalazi postepeni oporavak srpske privrede.

Radi se o tome da je 8. oktobra u glavnom gradu Ruske Federacije otvorena međunarodna poljoprivredna izložba pod nazivom „Zlatna jesen – 2014“, na kojoj se pojavilo i preko 30 firmi iz Srbije, što je izazvalo neskriveno zadovoljstvo i kod ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji je lično obišao srbski štand i tom prilikom izjavio da „Srbija i Rusija imaju puno mogućnosti za dalje unapređenje saradnje u oblasti agrara“, a srbska ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je nakon razgovora sa njim iznela ocenu da će pozitivan odnos Medvedeva prema srbskoj poljoprivredi sigurno imati svoj odjek na srbsko-rusku saradnju.

Inače, da se uzajamna saradnja zaista uspešno kreće uzlaznom putanjom najbolje se uočava iz podatka kog je pre par dana izneo ruski ministar Aleksandar Novak, da se samo za poslednja dva meseca izvoz mnogih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju znatno povećao, sireva za skoro 17 procenata, a drugih proizvoda dva do tri puta. Takođe, još jedna činjenica koja rečito oslikava ubrzani razvoj srbsko-ruske ekonomske saradnje kaže da se samo u vremenskom periodu od pola godine međusobna trgovinska razmena povećala za približno 20 procenata, što predstavlja izuzetno veliku cifru. Takav pozitivan trend je potvrdio i šef Privredne komore Srbije na sajmu u Moskvi, kada je konstatovao da „ohrabruje podatak da je izvoz naših prehrambenih proizvoda za osam meseci ove godine povećan za 60 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i interesovanje ruskih banaka da finansiraju proizvodnju za izvoz u Rusiju", čemu bi trebalo dodati i to da bi u Sporazum o slobodnoj trgovini uskoro mogli biti uključeni i živinsko meso , šećer, cigarete, alkohol i automobili, a to bi nesumnjivo predstavljalo dodatni zamajac za srbski izvoz na veliko istočno tržište.

Štaviše, povoljne poruke sa poljoprivrednog sajma u Moskvi se ne završavaju samo na tome, jer je srbska ministarka Bogosavljević Bošković povrh svega nagovestila da je od svojih ruskih partnera dobila pozitivne signale da će biti razmotren zahtev da se u Rusiju ponovo dozvoli uvoz svinja iz Srbije u komadima, kao i srbski zahtev da se ubrza izdavanje dozvola za nove izvoznike mesa iz Srbije za ulazak na listu Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, što bi sve zajedno podstaklo razvoj domaćeg stočarstva. Pa ipak, ako je neko već sa probuđenim optimizmom pomislio da će perspektiva izvoza na rusko tržište snažno uticati na oporavak srpske privrede, onda će možda kao hladan tuš primiti vest koja je upravo stigla iz Brisela, odakle je poručeno da će sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ostati na snazi samo dok Srbija ne postane članica Evropske unije.

A tada bi, razume se, kao kula od karata mogli da se sruše svi izvoznički poslovi koji se sada zasnivaju baš na tom sporazumu. U svakom slučaju, možemo se samo nadati da nakon direktive iz Brisela Srbija neće postati prodavac magle, nego da će i dalje ostati prodavac slanine, svinjskih polutki i kobasica na ruskom tržištu.

Ratko Paić,