Da li će Rusija i Kina zajedno napraviti kosmički štit?

Ministar odbrane RF Sergej Šojgu nedavno je objavio da je prioritet razvoja ruskih strateških snaga stvaranje Jedinstvenog Kosmičkog Sistema (JKS) – novog sistema upozorenja o raketnom napadu. Sistem upozorenja o raketnom napadu (SURN) u sadašnjim uslovima je jedan od najperspektivnijih pravaca vojno-tehničke saradnje Rusije i Kine, smatraju eksperti.

Ruski sistem će uključivati satelite nove generacije i zaštićena komandna mesta, gde će se vršiti obrada dobijenih informacija sa orbite. On će zameniti mrežu zastarelih satelita sistema „Oko-1“, koji imaju kratak rok trajanja i neodgovarajuće karakteristike. Poslednjih godina, ovaj sistem je bio podvrgnut kritikama od strane ruskih zvaničnika.

JKS će, kako se očekuje, moći da registruje ne samo start međukontinentalnih balističkih raketa, već i lansiranje operativno-taktičkih raketa. Na takav način, on će postati, ne samo faktor obezbeđenja strateške bezbednosti, već može pružati komandi važne obaveštajne informacije tokom lokalnih konflikata. Sateliti SURN će imati duži rok trajanja u odnosu na aparaturu starije generacije.

Još uvek nije izvesno koliko će satelita imati nova grupa. Rad starog sistema je obezbeđivalo do sedam satelita na geostacionarnoj i do četiri na visokoeliptičnoj orbiti. U svakom slučaju, reč je o veoma skupom sistemu, kako sa tačke gledišta njene izgradnje, tako i sa njenog kasnijeg servisiranja i eksploatacije.

Kina se, takođe, susrela sa problemom izgradnje pouzdanog sistema za upozoravanje od raketnog napada. Njegov značaj raste sa razvojem novih, mobilnih i efikasnih strateških nuklearnih snaga, sposobnih u slučaju neophodnosti da nanesu preventivni napad. Kina je prinuđena da uzme u obzir ne samo pretnju od strane SAD, već i pojavu savremenih raketa srednjeg dometa kod susednih zemalja. Peking, takođe, pokušava da stvori moćan sistem strateške protivraketne odbrane i već je sproveo testiranja rakernih kompleksa PRO, sposobnih da presretnu balističke mete na srednjem i konačnom delu putanje. Istovremeno, realizuje se i celi niz programa izgradnje protivsatelitskog oružja.

Očigledno, mogućnosti kineskog SURN ne odgovaraju ni nivou razvoja nacionalnih strateških nuklearnih snaga, niti nivou postignutih uspeha u razvoju sistema PRO i protivsatelitskog oružja. Međutim, Rusija se, ne samo aktivno bavi izgradnjom satelitskog sistema SURN, već i razvojem sistema nadzemnih radiolokacionih stanica ranog upozorenja, kao što su najnovije stanice sistema „Voronjež“.

Na ovaj način, sistem upozoravanja o raketnom napadu u sadašnjim uslovima postaje jedan od najperspektivnijih pravaca razvoja bilateralne vojno-tehničke saradnje. Može se raditi ne samo o isporuci tehnike i predaji ruskih tehnologija Kini. Postoji mogućnost i izgradnje zajedničkog sistema, što će biti dokaz novog nivoa bilateralnog i strateškog partnerstva.

Vasilij Kašin,