Oslobodilac Beograda Alkeksandar Dubrovski - sećanja

Iz Beograda

Dragi moji, ne tugujte zbog ove nesreće. Razumemo da je za vas gubtak sina veoma težak. Uveravam Vas da ćemo se za vašeg sina i našeg druga Aleksandra Dubrovskog svetiti Nemcima sve do njihove mračne propasti.

Doviđenja, pišite mi

Katja

25. 10. 44.



Poštovani Pavle Lukijanoviču!

Ovo će vas pismo možda čak iznenaditi, ali u ratu se svašta dešava. Želim da vas obavestim o nesrećnoj sudbini vašeg sina Aleksandra Pavloviča Dubrovskog. Naravno, ona je užasno neprijatna i žalosna, ali ništa se tu ne može.  Vaš sin Aleksandar poginuo je u bici za oslobođenje Jugoslovenske prestonice Beograda. Poginuo je kao heroj, ne odstupivši ni koraka pred podlim Nemcima.

Sahranićemo ga u Velikom selu, to je na 10 kilometara       /pismo nije očuvano u celini/

30. septembar 1944.

Dragi roditelji, staramajko i sestre Tanjka, Ljubka i Zonjka

Draga staramajko i sestre šaljem vam srdačan gardijski pozdrav uz najlepše želje. Ja sam živ i zdrav. Živim dobro, imam sve što mi treba. Nalazim se daleko od Vas na teritoriji Rumunije. Gonimo prokletog Nemca sve dalje i dalje. Uskoro ćemo se možda videti. Ne brinite za mene.

Doviđenja!

Pozdrav od Vašeg sina Saše

Za Tanjku i Ljubku šaljem razglednice