Toplota prilikom proizvodnje energije može da se iskoristi ponovo

Ruski naučnici pod rukovodstvom japanskog kolege napravili su tehnologiju koja omogućava da se uštedi do 30% goriva i smanji štetno zagađenje atmosfere. Njena suština je u tome da se toplota prilikom izrade energije vraća u ložište radi ponovnog korišćenja.

Ideja međunarodnog kolektiva naučnika već je privukla pažnju predstavnika naučno-tehnoloških struktura u Japanu i energetskih korporacija u Rusiji.

Većina energije u svetu dobija se na račun sagorevanja. Zato sve razrade koje omogućavaju da se uštedi gorivo krajnje su važne.

Nova tehnologija sagovrevanja uz povratak toplote i mase, ili energetska rekuperacija – tako se naučno naziva razrada rusko-japanskog tima fizičara. Sama po sebi rekuperacija - cirkulacija dela materijala radi ponovnog korišćenja u istom tehnološkom procesu, nije novost. Ovi procesi se primenjuju u hemijskoj industriji prilikom čišćenja i sušenja gasova, osvetljenja rastvora, podele parnih smeši.

Rusko-japanska grupa naučnika predložila je širu oblast delovanja rekuperacije – u energetici. Rukovodilac projekta je postao profesor Univerziteta Tohoku (Japan) Kaoru Maruta. Zapadni naučinici takođe su prišli tome, međutim upravo ruski naučnici primenili su ideju u praksi. Toplota koja je ranije odlazila „u cev“, može da recilkuliše u komori sagorevanja. Tačnije da se vrati i na taj način bitno uštedi gorivo. To su dokazali naučnici Dalekoistočnog federalnog univerziteta u Vladivostoku, gradu u Azijskom delu Rusije, koji nazivaju kapijom u Tihi okean. Tehnologija takvog zatvorenog ciklusa je već isprobana.

Posle sagorevanja u bilo kom uređaju imamo vrlo vruć izduvni gas koji se obično izbacuje u atmosferu, istakao je Maruta. Toplotu od tog gasa treba vartiti nazad u ložište i samim tim uvećati efikasnost čitavog procesa. Nova tehnologija štedi do 30% goriva i smanjuje razmere uređaja za sagorevanje.

Tehničke nijanse autori razrade za sada ne otkrivaju. Pri tome oni izražavaju ubeđenje da povratak toplote može da bude efikasno iskorišten u svakom tipu gorionika. Između ostalog u motorima atumobila, avionima, u gasnim turbinama – jednom reči svuda gde sagoreva gorivo. Razrada može da koristi i u ekološkim kućama koje štede toplotu.

Nova energetska tehnologija ima i drugi bitan plus. Ona omogućava da se smanji izabacivanje štetnih materija u atmosferu. Radi se o režimu sagorevanja bez plamena – prilikom korišćenja novog metoda on je sasvim moguć. U tom slučaju reakcija sagorevanja dešava se u čitavom obimu komore i zato se plamen skoro ne vidi golim okom. Zahvaljujući odsustvo plamena nastaje važan efekat – u vazduh dospeva manje oksida azota i ugljenika. Uređaji za rekuperaciju i sagorevanja bez plamena mogu široko da se primenjuju u metalurgiji, proizvodnji cigle, kao i u livnicama, ističe rusko-japanska grupa stručnjaka.

Ideju sagorevanja sa povratkom toplote i mase treba proširiti na različite vidove goriva, zaključuje kolektiv naučnika. Njihova razrada već je zainteresovala predstavnike teške industrije i kosmičke agencije Japana, kao i energetske kompanije Rusije.

Olga Sobolevska,