Presto svetlosti - Pesma Tode Matić - Medić

PRESTO  SVETLOSTI
(posvećeno Manastiru Svetog-Save, Novi Kalenic u Kanberi-Austraia)


Tebi Oče, sto si na nebesima, obraćam se:
Pogledaj moj narod, izvedi nas iz zamke,
Daruj nas svojim blagoslovom
I okupaj svetom vodicom.
Nezadovoljna na Zemlji, hodam kroz
svemir i Mars, ne zbog mene
Za ceo srbski narod, za sve nas,
Podari nam, Boze, mir i zemaljski spas.
Znam da sam u vasionskom kriku,
Gde su umotani duhovi duša,
Onemeću i poleteti odevena svetlošću
I živeti u tami ambisa.


Na Zemlji vlada haos ucveljenog sveta,
Čujem zvono, vidim svece kako dogorevaju
Po nasim Hramovima, gde se stapamo
U njihovom plamenu.
Vodene kapi radosti slivaše se niz
Moju dušu, kroz Presto svetlosti,
Gde plivam rekom Hristovih suza,
I nosim bolove Hristovih rana.
Dok lutam po svojim snovima,
Prolazim kapiju neosvećenog Neba,
I sanjam stazu da spava u mome hodu
I mrtvim očima gleda prolaznike.


Čujem korake mojih Predaka,
Putuju kroz dvorce nebeske,
Sede za sofrom svoga potomstva
Uz čaše pune suza.
Ja tražim spas u kriku čoveka
Dok se u zemaljskom haosu davim,
I zborim bez reči, i vidinskog pogleda
Koji ostaje iza mene.
Raskopčaću slovo, i sakriću se u njemu,
Gde su kraj i početak spojeni,
U tonu osmeha i smrti, kroz ljubav Božiju i
Presto svetlosti.

Toda Matić-Medić
Sydnej - Australija