U Beogradu formirali „Novu Evropu“

Novu geopolitičku figuru izgradili su učesnici međunarodne konferencije Nova Evropa: Pariz-Berlin-Moskva-Beograd. Rusiju na konferenciji su predstavljali bivši ambasador RF u Beogradu, predsednik upravnog odbora Balkanskog centra međunarodne saradnje Aleksandar Konuzin i Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra međunarodne saradnje.

Konferencija je održana u srbskoj prestonici u organizaciji fonda Dostojanstvo čiji je osnivač Treća Srbija. Figura je napravljena sa osvrtom na poznatu knjigu Anrija de Grosuvra o strateškom partnerstvu između EU i Rusije, nazavisnosti evropske politike od SAD.

Rusiju su na konferenciji su predstavljali bivši ambasador RF u Beogradu, predsednik upravnog odbora Balkanskog centra međunarodne saradnje Aleksandar Konuzin i Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra međunarodne saradnje.

Knjiga Anrija de Grosuvra se naziva Pariz-Berlin-Moskva, kako se Beograd uklapa u ovaj sistem?

Aleksandar Konuzin: Srbija je jedna od vodećih zemalja balkanskog regiona, gde se aktivno razvijaju politički procesi i postoje priličo složeni problemi koji ne mogu da ne utiču na situaciju u čitavoj Evropi. Aktivne evropske države su zainteresovane za to da doprinose regulisanju ovih problema, u tom smislu Beograd je dobar partner za razmatranje pitanja bezbednosti, ekonomskih pitanja.

Berlin-Pariz-Moskva-Beograd – to je konkurent, analog ili transformacija EU?

Aleksandar Konuzin: Ne, ne! To nije konkurentna geometrijska figura, jer i unutar EU postoje razni formati, na primer Višegradska grupa. Reč je o tome da se formiraju grupe država po interesima, pošto EU ne predstavlja sve bogatstvo odnosa među državama Starog sveta.

Šta Vi mislite, recimo, o konkurentnosti Nove Evrope?

Viktor Kolbanovski: Hajde da se setimo istorijskih osnova same EU. Između ostalog, formiranje Evropske asocijacije uglja i čelika, kada su na osnovu uzajamno povoljnih ekonomskih projekata Nemačka i Francuska, prevladavši uzajamno nepoverenje, učinili prvi korak ka ujedinjenju Evrope. Savremeni energetski projekti posebno za razvoj postojećih i izgradnju novih energetskih transportnih sistema, proširenje razmene energetskih aktiva sa evropskim zemljama, osiguranje uzajamno povoljnog dostupa privilegovanim projektima, u celini stvaraju pragmatičnu osnovu za zbližavanje među evropskim i evroazijskim delom zajedničkog evropskog prostora.

O kojim projektima se radi?

Viktor Kolbanovski: Nova Evropa obuhvata geografski prostor od Lisabona do Vladivostoka, u njenoj osnovi su prirodni interesi zemalja. Energetski projekti mogu da stvore sve pretpostavke za prevladavanje mogućeg kontinentalnog raseda, koji je označen povodom krize u Ukrajini. Ipak, vidimo da se na putu gasovoda Opal ili Južni tok stalno stvaraju različite prepreke. Postavlja se pitanje: kome je to korisno? Očigledno ono što se dešava može da se objasni težnjama evroatlantskih zemalja da nametne Evropi isključivo svoja pravila igre. Ali postoje i pozitivni primeri, na primer realizacija sporazuma o razmeni aktiva između ruskog Gasproma i nemačke kompanije Vintershal.

Između ostalog, jedan od organizatora konferencije Miroslav Parović upravo je govorio o borbi dva načela: evroatlanskog, zainteresovanog za udaljavanje Rusije od Evrope, i suverenističkog, koje se zalaže za njeno aktivno prisustvo.  Srbija u njenom aktualnom položaju kom taboru pre pripada?

Aleksandar Konuzin: Raspoloženja su veoma različita. Vlada se orijentiše na stupanje u EU, pri tome sa ogradom da to ne znači odustajanje od posebnih odnosa sa Rusijom. Ali postoje i političari koji smatraju da se treba orijentisati na Moskvu ili tražiti formulu saradnje, nevezanu za aktulane integracione procese u zapadnoj Evropi. Pa i u samoj Evropi postoje evroskeptici koji smatraju da treba staviti oslonac na odnose između suverenih država na istom tom prostoru od Lisabona do Vladivostoka. Rekao bih da Srbija vrlo pažljivo prati ovu diskusiju i vrlo oprezno napipava put ka saradnji sa evropskim državama.

Kada govorimo o evroaltantizmu, podrazumevamo NATO. Srbija aktivno sarađuje u sferi bezbednosti kako sa Alijansom, tako i sa Rusijom. Pri tome ovde postoje dva plana: praktični, poput srbskih padobranaca koji se školuju u ruskim specijalizovanimm ustanovama, i globalni, koji se sastoji u tome što se Beograd i dalje pridržava vanblokovskog principa, što je važno za Moskvu. Koliko je perpsektivan takav put?

Viktor Kolbanovski: Godine 2015. obeležvaju se dva vrlo važna datuma. 200 godina od završetka Bečkog kongresa, čiji je jedan od glavnih rezultata bilo pružanje evropskim državama garancija neutraliteta za Švajcarsku, i 60-godišnjica državnog sporazuma o obnovi nezavisnosti Austrije i usvajanja deklaracije o neutralnosti ove zemlje. U tom kontekstu važno je postaviti pitanja vezana za međunarodne garancije neutralnosti za Srbiju i perspektive neutralnosti za takve zemlje kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija. Neki naši partneri teže da stupe u Alijansu po ubrzanoj proceduri, što je jasno, uzimajući u obzir ogroman pritisak od strane NATO-a, ali mi vidimo do kakvih negativnih, a ponekad i tragičnih posledica dovodi takva politika. Tokom vek i po upravo Balkan je bio okidač za mnoge konflikte, došlo je vreme da ovaj region postane garant opšteevropske bezbednosti.

I na kraju o dve posete. Već održane – Vladimira Putina i predstojeće – patrijarha Kirila. Kako sada posle 16. oktobra ocenjujete nivo naših odnosa?

Aleksandar Konuzin: U njima postoji kako širina obuhvata, tako i dubina. Mi smo zainteresovani za Beograd kao za političkog partnera. U ekonomiju zemlje smo investirali više od 3 milijarde dolara i želimo da razvijamo trgovinu. I, naravno, humanitarne i kulturne veze, tim pre što Srbi veoma teže takvim kontaktima. Želeli bismo da bude više učinjeno u oblasti obrazovanja: više ruskih knjiga, emisija i filmova na televiziji. Nadam se da će nam poći za rukom da vremenom ispravimo situciju.

U novembru se očekuje poseta Srbiji patrijarha Moskovskog i sve Rusije Kirila. Ranije je bilo saopšteno da će Poglavar RPC otkriti spomenik Nikolaju Drugom u Beogradu, kao i da će posetiti Kosovo i Metohiju.

Viktor Kolbanovski: Predstojeća poseta partijarha ima izuzetan značaj kao simbol ujedinjenja, kao stimulans za svestranu saradnju "Ruskog mira"  i "Srbskog sveta". Duhovne veze nisu stvar prošlosti i isključivo prošlosti (a postoji takvo radikalno mišljenje) i nikako ne ometaju evropski put Srbije. Naprotiv, to je korak unapred za čitavu evropsku civilizaciju. Između ostalog Novu Evropu, o kojoj smo danas govorili, objedinjavaju između ostalog i zajedničke hrišćanske vrednosti.

Timur Blohin,