Putin je kao zlatna ribica tri puta Srbima ponudio da zamisle želju

Ono što je zajedničko svim smehotresnim vicevima o zlatnoj ribici, to je sposobnost da se proćerdaju sve tri želje koje ribica ponudi iznenađenom srećniku, bez obzira da li se u raznim varijacijama tih viceva u ulozi pecaroša nalaze Mujo i Haso, ili možda Srbin, Amerikanac i Rus.

Međutim, kada se u realnom životu ne iskoriste skoro neograničene mogućnosti koje ponudi neka „zlatna ribica“, onda takav epilog baš i ne može da izazove salve smeha, nego bi pre mogao da izazove muk i nevericu. I zato, da li je moguće da će čak tri puta izgovorena Putinova ponuda Srbima ostati neiskorišćena?

Podsetimo se, prvo je još 2008. godine, po tvrdnjama očevidaca, na ručku posle potpisivanja zajedničkog sporazuma u Moskvi, ruski predsednik velikodušno upitao tadašnjeg šefa države Borisa Tadića – „Šta Rusija može da učini za Srbiju?“ I bez obzira na sporenja oko toga kako je tačno glasio Tadićev odgovor, ostaje neosporna činjenica da je barem takvo pitanje zaista bilo postavljeno, što se može smatrati prvom izrečenom ponudom „zlatne ribice“.

A zatim su proteklih dana usledile čak još dve takve Putinove ponude srbskom državnom vrhu, koje su bile izrečene u njihovim prijateljskim razgovorima u Beogradu, u čiju verodostojnost ne treba ni najmanje sumnjati, s obzirom da su ih objavile sve beogradske novine, uz očiglednu saglasnost samih aktera. Dakle, prvo se tokom sastanka u Palati „Srbija“, u onom delu koji je bio zatvoren za javnost, šef ruske države doslovno obratio predsedniku Nikoliću sa ovim rečima: „Tomislave, kada god budete imali novu ideju, napišite mi, postaraću se za to“, pri čemu je jasno istakao da uvažava Srbiju koja ima svoje stavove i ne podleže tuđim pritiscima, što bi se svakako moglo nazvati drugom ponudom „zlatne ribice“ da ispuni želju Srbima, čim budu imali „neku dobru ideju“.

Potom je Vladimir Putin na samom kraju svoje nedavne posete, neposredno pred ulazak u svoj predsednički „Iljušin“ i odlazak iz Beograda, rekao nešto vrlo slično i premijeru Vučiću, kada mu se obratio bukvalno ovako: „Dragi prijatelju, šta god od Rusije za svoju zemlju budeš tražio, lično ću se postarati da to i dobiješ“, čime je baš poput zlatne ribice iz viceva i po treći put od najviših srbskih zvaničnika zatražio samo da požele neku želju u interesu Srbije, i on će se, kako je obećao, lično postarati da se ta želja ostvari.

Međutim, kako se zasad čini, realni život sve više poprima karakteristike neverovatnog vica u kome iznenađeni pecaroš ni sam nije siguran šta bi nabrzinu mogao zatražiti od čudesnog stvorenja koje mu se našlo na udici, što obično rezultira završetkom u kome ostane bez svega što je izgledalo da mu je na dohvat ruke. Pa ipak, postoji jedna razlika, jer do sada su glavni junaci tih priča zahtevali barem nešto od zlatne ribice – džakove novca, potoke rakije, zanosnu Fatu, slavu i moć, što im je doduše na kraju uvek izmicalo zbog duhovitog spleta okolnosti, ali barem se do sada još nije dešavalo da ne požele baš ništa.

Stoga, ako Putinovu tri puta izrečenu ponudu zaista shvatimo kao tri želje iz priče o zlatnoj ribici, onda bi taj vic naposletku lako mogao da glasi ovako: „Ulovio pecaroš ribicu koja mu kaže – pusti me i ispuniću ti tri želje. I on je pusti, ne poželevši ni džakove novca, ni potoke rakije, a o Fati da ne govorimo.“

Ratko Paić,