Skrivene zakonomernosti - Metafizička glava

Fond slikara  Mihaila Šemjakina priredio u Sankt Peterburgu   izložbu „Metafizička glava„ pomoću monumemtalnih skulptura,maski, štitnika,srednjovekovnih  viteških  šlemova,slika, gtafika, a takođe i arhitektonskih crteža i remek- kojdela ikonopisa koje istražuju nedostižnu suštinu „objekta“ koji je, koliko običan, toliko  i neponvljiv. I ukoliko naučni deo ekspozicije postepeno „zadaje ton“ i formira određeni merni sistem, utoliko  radovbiu savremenih slikara  brže psotavljaju pitanja na  koje sami ne mogu odgovoriti.

Simbolično značenje ima to što se ponegde na „spoju„ istotijskog i savremenog osmišljeni  u  višepolnoj  i mešovitoj  tehnici art-objekti  Gule Aleksjeve  „Zlatni snovi„ i „San o budućem„, oba iz 2014.  g. Konstrukcija se  rastavlja  pre svega očima: platno umirotovoreno u snu skrivenim zlatnim (o „zlatnom vencu „“zlatnim magnovenjima „-mogućnost asoccija se ne ograničava) i široko razmaknutim u nevidljivo, predstojeće u snu stvoreno.

Odlazeće, ostavljajući na nivou  odjeka, eha, čudom sačuvan  materijalni iverak sigurno   stupa u uzajmni odnos  preosmišljavajući sebe. Kao sjajan primer te „transformacije“ sa  maskama iz Afrike, Okeanije i kanadskih  Indijanaca, ili na primer starokeltskih  ukrasa za konje  koje je  godinama stvarao  Mihail Šemjakin.

Hiperrealizam crno-belog snimka „Istraživanje bolesti glave„ (1941., SAD), s omotanim kablovima oko  cele glave pacijenta u  pravolinijskoj  prirodnosti poprima na izložbi  metaforičko i metafizičko  značenje . Fotografije arhitekturskog reljefa persisjkog  ćilima, ferske na stubovima u grobnici Naferiti , japanskoi  hijeroglifi; medicinske gravire XIX  veka; plan  trga italijanskog primorskog grada     Orbetolo –  u prividnom „ neskladu„ objedinjuje   skrivene zakonomernosti.  Da bi se one postigle   potrebno je  ne logično mišljenje  nego superosetljivo i  slikovito. Otuda  nije sasvim slučajno što isplivaju imena i radovi  teoretičara i praktičara analitičke umetnosti Pavla Filonova, bliskog apstraktnom ekspresionizmu nonkonformiste  Marena Špidlera,slikara-metafizičara  Mihaila Švarcmana  i Petra Puškarova. Dela ove dvojice umetnika prisutna su na izložbi ne samo  u svojstvu ilustracije  nego i u originalu iz kolekcije Mihaila  Šemjakina.

U meri smislovnog  raščlanjavanja „Metafizička glava„ pretvorila se „metafizičkim pokazivanjem „ sa svim posledicama koje proističu  u vidu čudnih „otkrića„ i analogija. Tako   na primer piktoresni rad fotografa-amatera  Alekseja Mazurina  „Kaluđerica „iz 1911.  neshvatljivom  vizuelnom aoscijacijom „naslanja“ na  „Meru bliskosti„  Olge Ščerbakove nastalu  sto godina pre nje. 

Zagonetna lepotica  sa čudnovatom frizurom s fotografije Ščerbakove    nije  biće sa ovog sveta  i da nije  formula i znakova ispisanih  po njoj  mastilom. I upravo je to povezuje s beldim ženskim licem  davne prošlosti  znatno više nego  estetika koja  joj  daje  obeležje.

A slika „Duša piona„ (2014) Larise  Jermejeve koja se našla  na  izložbi u sličnom poretku, na   svađalački   način organsi i mnogoznačno se  uklapa  u opštu koncepciju .

Izložba je otvorena do 15.  marta 2015. g.

Branko Rakočević