Danski mediji o izborima za ukrajinski parlament: Tragikomedija ili farsa?

Sve je bilo kao i obično kada je reč o Ukrajini: sa nagomilavnim protivrečnostima i nesuvislim frazama. Često je to proizvodilo prilično osetan efekat.

Najzabavnija su bila saopštenja dopsinika tv2 Ule Terkelsen iz Kijeva. I ne samo zato što se ona uvijala u svoj ogromni karirani kaput, pa se uz to obmotavala i perjanim jorganom, pošto hotel, kao i većina kijevskih zgrada, nije imao grejanje. Ula očigledno nije odlazila daleko od hotela i razgovarala je povodom tih okolnosti sa imućnim građanima Kijeva. A kada bi se odvažila da se pomeri od centra samo 200 metara, čula bi sasvim drugačija mišljenja.

Tačnije: da su ljudi razočarani, da ne veruju u poboljšanje, da su umorni od revolucija i promena vlasti. Time se objašnjava relativno mali procenat glasalih na izborima. Ljudi bi joj rekli da se život poslednjih meseci pogoršao, ali niko se ne odlučuje da izađe na treći Majdan, kao prvo zato što se plaši naoružanih radikala koji se šetaju po gradu, kao drugo, ne veruje da će to pomoći.

Ula je oduševljeno govorila o tome da su aktualni izbori bili ubedljiva pobeda proevropskih snaga. Pri tome u senci je ostala to što ogroman deo zemlje u izborima uopšte nije učestvovao. Danska novinarka je nabrajala zadatke koji stoje pred novim parlamentom, među kojima je najteži borba protiv korupcije. Prema njenim rečima, u Ukrajini je sve – i ekonomija, i politika, pogođeno korupcijom. Ukrajina je najkorumpiranija zemlja Evrope, svaki put je govorila Ula Terkelsen. Znači, ako je verovati logici, u parlamentu su korumpirani političari. I oni treba da se bore sami sa sobom?

Između ostalog o korupciji u Ukrajini. O njoj je takođe govorila u televizijskom programu Dedlajn Ana Libak iz Berlingske. Ugledna novinarka je pokušavala da bude optimistična, ipak pred kraj je mračno konstatovala da je Ukrajina neuspela država u kojem političare kupuju i prodaju oligarsi. I to ne protivreči pozivu sugrađanima predsednika Ukrajine Porošenka u kojem ih on ubeđuje da ne prodaju svoje glasove na izborima za parlament. Znači, trgovina glasovima je tražena i povoljna prodavcima – standard opada, ljudi nekako treba da sastave kraj sa krajem.

Večiti kritičar Sovjetskog Saveza i Rusije, novinar Samuil Rahlin istakao se čak u toj kampanji, izrekavši misli o tome da je namera Rusije da prizna ukrajinske izbore neiskrena i licemerna. A kada bi Rusija odbila da ih prizna? Mogli bismo da zamislimo kako bi se Rahlin radovao u tom slučaju.

Televizijski reporteri Matilde Kimer i Ufe Drevsen iz sve snage se trudio da bude objektivan. Sa tim u vezi indikativan je siže iz Kramatorska na jugoistoku Ukrajine, u kojem je intervju sa građanima prikazan na fonu jarkih buketa i venaca cveća. Verovatno je to trebalo da ostavi povoljan utisak na gledaoce: oni najverovatnije nisu shvatili da se sve dešava na pijaci gde se prodaje pogrebna oprema. To je vrlo simbolično, ako se uzme u obzir da je Kramatorsk grad gde su nedavno vođene žestoke borbe, koje su odnele živote stotina, ako ne i hiljada ljudi. Jednom reči, u predizbornoj Ukrajini postojala je velika potražnja ne samo za glasovima birača, već i za pogrebnom opremom.

Takava tragikomična farsa je ispadala ponekad u danskim medijima prilikom osvetljavanja izbora u Ukrajini. Same izbore mnogi građani ove zemlje takođe smatraju farsom, o čemu su mnogo puta govorili, između ostalog direktno u mikrofone danskih novinara.

Larisa Soldočenko,