Srbija neće ostati bez ruskog gasa

Nedavno se javilo pitanje smanjenja isporuka ruskog gasa Srbiji za 28%. Razlog su dugovi Srbije za već isporučene količine. U svakom slučaju, u telefosnkom razgovoru sa ruskim predsednikom Valdimirom Putinom srbski premijer Aleksandar Vučić je izjavio da postoji spremnost da se isplati 100 miliona evra od ukupno 200. Ranije je Vučić izjavio da Srbija ne beži od dugova, i da veruje da će Rusija izaći u susret.

Situaciju komentariše direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov:

- Mislim da će biti nađen kompromis. Smatram da je ovo više opomena Srbiji da bi trebalo da se opredeli. U tom smislu i oko projekta „Južni tok“, koji bi kako mi se čini, trebalo da dobije neko ubrzanje. Ako već Srbija pokušava da sedi na dve stolice i ako je rešena da nastavi svoj put ka EU i time pristane na pritiske Brisela, onda teško može da računa na humanu poziciju Rusije po pitanju cene gasa. To nije element ucene, već zdrave logike. Zašto bismo išli u susret, ako ne vidimo pozitivne tendencije u drugim sferama?

Evropa, nažalost, zauzima vrlo oštre pozicije time što sabotira „Južni tok“ i zato želimo da čujemo otvoreniju podršku ovom projektu i to ne po kuloarima, već javno. Srbija nema potrebe da zazire u ovoj saradnji sa Ruskom Federacijom, posebno ako uzmemo u obzir da je Rusija ovde najveći investitor, a da je naša kompanija „Gasprom“ vlasnik paketa akcija „Naftne industrije Srbije“. Meni se čini da će se sve ovde rešiti bez dvostrukih igara. Tim pre što što ovo nije situacija kao sa Ukrajinom, koju mi rešavamo mesecima i čak godinama i ako ćemo iskreno, nama su već istanjeni nervi. Ali, čak sa Ukrajinom uspeli smo da rešimo pitanje duga za 2013.godinu. Sa Srbijom je drugačije- verujemo jedni drugima.

Što se tiče rusko-srbskih odnosa, konkretno „Južnog toka“, ovde bi trebalo podsetiti na jedni važnu činjenicu. Ginter Etinger više ne nosi funkciju evropskog komesara za energetiku, sada se za njegovo mesto bore Španac Migel Arias Kanjete i Slovak Maroš Šefovič. Konstantin Simonov podseća da je Slovačka bila jedna od država koja se zalagala protiv uvođenja sankcija Rusiji. Iako to ne znači da se Evropa odriče određene anti-ruske retorike, to neće uticati na srbsko-ruske odnose:

- Trebalo bi reći da su pogrešno Etingera smatrali proruski nastrojenim. Iako su kandidature i Španca i Slovaka povoljnije za Rusiju, oni će ipak morati da se ponašaju u skladu sa proevropskom birokratijom i da nastave tu antirusku liniju, inače reskiraju da ostanu bez svojih pozicija. I nema garancija da oni neće ponavljati sve ono što smo slušali mnogo godina. Na našu saradnju sa Srbijom, sve ovo neće uticati. Sve ostalo- to je pitanje samouvažavanja, da li će Srbija biti spremna da pod pritiskom Evrope prihvati sve zahteve Brisela. Ali, Srbija, čini mi se, neće prihvatiti nepotrebne zahteve. U svakom slučaju dvostrani ugovori i izgradnja „Južnog toka“ i zaštita investicija ne protivreči normama EU.

Grigorij Sokolov,