„Odlučni aligator“ sa „brzim trozubcom“

Kako su saopštili evropski mediji, glavni komandant oružanih snaga NATO u Evropi, američki general Filip Bridlav obratio se Pentagonu sa molbom da pošalje dopunski kontingent i tehničko pojačanje usled porasta, prema njegovim rečima, vojnih aktivnosti Moskve u svetlu ukrajinske krize.

Ipak, prema ocenama eksperata, upravo alijansa povećava vojne aktivnosti, uvećavajući broj vojnih vežbi za slučaj mitološke „agresije“ sa istoka.

Kako je izjavio, između ostalih, Bridlav, na istoku Ukrajine se može pojaviti trajno tinjajuće žarište tenzija u vidu „zamrznutog konflikta“. General je saopštio i da se u pograničnim rejonima Rusije, kao, nalazi 7 vojnih brigada, koje neprestano menjaju pozicije usled čega je teško odrediti broj vojnika. Prema mišljenju Bridlava, u svetlosti ruskih akcija, potrebno je pojačati prisustvo snaga alijanse u baltičkim zemljama, Poljskoj i Rumuniji.

Juče, kako su saopštili mediji, u alijansi je zazvonio alarm povodom „velikih ruskih aktivnosti“ u vazdušnom prostoru Evrope, tačnije – NATO. Na približavanje ruskih aviona, podignuti su bili dežurni avioni Nemačke, Velike Britanije, Norveške, Portugalije, Turske i Danske. Treba napomenuti da, prema priznanju samih predstavnika alijanse, svi letovi ruskih aviona izvođeni su nad neutralnim vodama, u otvorenom za sve međunarodnom prostoru i ni jedno narušavanje vazdušnih granica NATO nije bilo fiksirano. Prema podacima eksperata, sama alijansa blizu granica sa Rusijom ima trenutno 5 puta više aviona nego prošle godine.

Ipak, apoteozom pritiska antiruske histerije može se smatrati nedavno fantastična istorija sa potragom za nepostojećom ruskom podmornicom u švedskim teritorijalnim vodama. Tokom 7 dana švedski vojnici su pretraživali oko 30.000 ostrva u potrazi za ruskim diverzantima. Nepoznati čovek koga su zarobili pokazao se kao švedski ribolovac po imenu Ove, a zarobljena grupa navodnih ruskih specijalaca – ekipa reportera švedskog lista «Dagens Nyheter». U celom, najveća posle kraja „hladnog rata“ PR-kampanja švedskih oružanih snaga, koje još uvek ne ulaze u NATO, koštala je poreske obaveznike zemlje 2,2 miliona evra.

Na pitanje, zašto je sve to trebalo, može se ne odgovarati. Dovoljno je samo reći, prema sopstvenim informativnim agencijama, na ogromnom prostoru od Libije do Turske i dalje, svih poslednjih meseci u pozadini paničnih izjava iz Vašingtona i Brisela o porastu „agresivnosti“ Moskve, održavaju se manevri, vojne vežbe i treninzi snaga NATO na kojima se izvodi simulacija ozloglašene „opasnosti sa istoka“. Upravo ovih dana, više od 2.500 vojnika iz 9 zemalja NATO učestvuje u Litvaniji u dvonedeljnim manevrima „Gvozdeni mač-2014“, dok oko 8.000 vojnika iz 19 država-članica alijanse učestvuje kod američke obale u amfibijsko-desantnim vojnim vežbama pod visokoparnim po-američkim imenom „Odlučni aligator“. Pored toga, u septembru u Ukrajini, pod neposrednim pokroviteljstvom Pentagona održane su vojne vežbe „Brzi trozubac-2014“ u kojima je učestvovalo 1.300 vojnika iz 15 zemalja. I to, bez obzira na to što na istoku zemlje još nije bilo u potpunosti ugašeno žarište oružanog konflikta.

Kako je primetio predstavnik RF u NATO Aleksandar Gruško, nakon završetka avganistanske operacije alijansi je pretila perspektiva ostati „bez velikog posla“ i bio je potreban veliki povod za povratak na strategiju teritorijalne odbrane iz perioda „hladnog rata“. Događaji u Ukrajini su poslužili tome. Ipak, u NATO ne mogu da shvate da će nova ojačana konfiguracija sila alijanse biti uzeta u obzir u našem novom vojnom planu, i da će Rusija preduzeti sve neophodne mere kako bi pouzdano obezbedila zaštitu od svih opasnosti, naglasio je Gruško. To isto smatra i vojni ekspert, rukovodilac redakcije vojnih vesti agencije TASS Viktor Litovkin:

- Kako bi blok NATO preživeo, on je morao stvoriti privid krajnje neophodnosti postojanja snaga za odbijanje ruske agresije koja u principu ne postoji. Eskalacija će se uvećavati bez obzira na kršenje osnivačke povelje Rusija-NATO kojom se zabranjuje razmeštanje suštinskih oružanih snaga u blizini granica Rusije. Istina, pojam „suštinskih“ do danas nije određen. Bez obzira na to, mi ćemo se brinuti o osiguranju svoje bezbednosti ne ulazeći u trku u naoružanju.

„U proteklih 100 godina Zapad je gledao na Moskvu sa nepoverenjem, - primetila je na stranicama švajcarskog „Tages-Anzeiger“ profesor-istoričar sa univerziteta u Cirihu Nada Boskovska u članku pod sarkastičnim nazivom „Rusija – naš omiljeni neprijatelj“. - Ipak, ova strana je bila i ostaje najvažniji igrač na svetskoj areni i bilo bi teško ignorisati njene spoljnopolitičke interese“. Sa time se možemo i mi složiti.

Oleg Severgin,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut