Gonkurova nagrada Lidiji Salver za roman "Ne treba plakati"

Poznata francuska spisateljica  španskog porekla,  klinički psihijhatr po struci,    Lidi Salver (Lydie Salvayer)  dobila je ovogidšnjeg  Gonkura (Prix Goncour), najpretižniju francusku nagradu za književnost,   koju dodeljuje desetočlana Akadeija   Gonkur.

Novčani iznos ove nagrade je simboličan,   svega 10 evra,  ali je lauretu zagaratovan  pored slave i veliki komercijalni uspeh pošto se  njegovo nagrađeno delo štampa u   velikom tiražu i prevodi na strane jezike.

Lauretakinja je odabrana tek nakon petog kruga glasanja  pošto je stekla naklnosot  šest članova žirija naspram četiri  koji su  se oprdelili za njenog konkrenta Kemala Dauda (Kamel Daud)  i njegov rtoman „Merso,  kontr-ankete“ (Meursault,  contre-enquete). 

U trci za  Gonkura do poslednjeg momenta bio je David Fenkinos  sa romanom  „Šarlot“ (David  Foenkinos  „Charlote”).

Žiri je odluku o  dodeli  nagrade Gonkur  za 2014. g.   doneo u četvrtak,  5.  novembra.

„Ne treba plakati“ je roman    o Španaskom građanskom ratu  viđen kroz doživljaje jednog od njegovih učesnika,  pozantog  francuskog  pisca  Žorža Bernanonsa (George Bernanos, 1888-1948)  koji se borio na strani republikanaca    kao i  o kazivanju njegove  majke  koja priča o samom početku  ustanka 1936.

Za ovaj  roman je prlikom uručenja nagrade rečeno da je,  „koliko hrabar,  toliko i potresan“, a spisateljica je izjavila: “Veoma sam srećna,  veoma uzbuđena!“

Spisateljica je rođena 1948, iste  godine kad je umro  pisac Žorž  Bernanos,    i potiče iz  porodice španskih emigranata koji su se  nakon  okončanja ratnih sukoba  nastanili na Jugu Francuske.

Jerzik francuski sa španskim duhom

Jezik u delima Lidi Salver,  kako su neki kritičari primetili,  obiluje primesama španskog,  što je posebno   kakarakteristično za lik majke u romanu „Na treba plakti“.

„Moj jezik jeste francuski,  ali mu je duh španski,  tamo mu je dom“,  objasnila je autorka u jednom  razgovru za   list „Tribina  Ženeve“ (Tribun  de Geneve).

U razgovoru sa novinarom  Ekspresa (l'Express)  Salver se  još jednom dotakla    pitanja jezika:

„Sa pasioniranom posvećenošću   se bavim jezikom drugih,  ali,  moram prizanti,  da to činim dosta nevešto. Ta vrsta posvećenosti jeziku   kojim drugi govore   mi pričinjava ogromno zadovoljstvo.  Samatram takođe da  su  u mojim romanima sačuvane izvesne  primese  dogmatizma koje me sprečavaju  da u svemu uspotavim emocionalni skalad.“

Lidi  Salver je  dosta poznata ličnost u međunarodnim književnim krugovima,  ali više u redovima  književnih specijalista. 

Književni opus broji dvadesetak dela

Njen književni opus broji danas oko dvadsetak dela od kojih su mnoga prevedena na strane jezike,  mada ima književnih kritičara koji smtraju  da će ona pravi pisac postati tek  kasnije.

Počela je da objavljuje   krajem 1970.  g.  u književnim časopisima  u Provansi i  Marseju,  ali njeni radovi sve do četrtog romana  „U pratnji duhova“ (La Compagnie de spsctres)  objavljenog 1997. nisu privlačili pažnju čitalačke publike i  književne kritike. Ovaj roman je postao popularan i po verziji časopsia  „Čitanje“ (Lire)  proglašen je za najbolje književno delo u 1997. G,  pa mu je  dodeljena  nagrada „Nowebar“ za tu godinu.

Psihijatar po struci,  u pisanju koristi svoja   medicinska znanja samo u ironičnoj vizuri

Paralelno sa književnom karijerom  Lidija Slavair se uspešno bavi  psihijatrijom.  Medicinski fakultet je završila u Tuluzu,  a specijalizaciju  na klinici u Marseju.

„Nikad ne koristim eksplicitno  svoja medicinska znanja u pisanju,  jedino  na ironičan način.  Ali moja lekarska praksa,  hrani  i podstiče na izvestan način moje bavljenje  književošću“, izjavila je autorka.

Branko Rakočević