Kina može prestići Evropu po uvozu ruskog gasa

Obim isporuka gasa Kini može postati veći od njegovog izvoza Evropi. Ovakvu srednjoročnu perspektivu je najavio rukovodilac ruskog koncerna „Gazprom“ u Pekingu posle potpisivanja rusko-kineskog memoranduma o isporuci gasa „zapadnom maršrutom“.

Potpisivanje ovog dokumenta predstavlja glavni rezultat posete predsednika Vladimira Putina Kini 9. novembra. Uoči samita ATES on je pregovarao s predsednikom KNR Si Đinpingom. Posle završetka pregovora potpisano je 17 sporazuma o saradnji. Najveći je između ruskog „Gazproma“ i kineskog CNPC o isporuci gasa cevovodom „Altaj“. Predsednik upravnog odbora „Gazproma“ Aleksej Miler je saopštio detalje ovog memoranduma:

- Njim su definisani glavni uslovi za isporuku gasa Kini. Pre svega – količina od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Rok budućeg ugovora je 30 godina. Određeni su rokovi za izgradnju gasovoda. Oni su apsolutno isti kao za „istočnu maršrutu“. Rok za uvođenje gasovoda u eksploataciju posle stupanja ugovora na snagu je od 4 do 6 godina. Definisane su i vremenske granice za povećanje obima isporuke do 30 milijardi kubnih metara – do 6 godina.

Aleksej Miler je takođe saopštio da gasovod „Altaj“ postaje prioritet u rusko-kineskoj gasnoj saradnji. Pritom, imajući u vidu povećanje isporuke gasa u okviru novog projekta, obim izvoza ruskog gasa Kini može premašiti tekuće isporuke Evropi. Iznos ugovora se ne navodi. Zna se samo da treba da bude zaključen iduće godine. Ugovor koji su „Gazprom“ i CNPC potpisali u maju o isporuci gasa „istočnom maršrutom“ iznosi 400 milijardi dolara. Gasovod „Snaga Sibira“ nazvan je „projektom veka“. Njegova izgradnja je počela u septembru.

Pretpostavljalo se da će za njegovu izgradnju „Gazprom“ od Kine uzeti avans od 25 milijardi dolara. Međutim, Aleksej Miler je 9. novembra u Pekingu istakao da ruska strana više ne razmatra mogućnost uzimanja avansa. Po njegovim rečima, „Gazprom“ može samostalno da finansira ovaj projekat.

Međutim, „Rosneft“ i CNPC su istog dana u Pekingu potpisali okvirni sporazum o kupoprodaji 10 procenata aktive Vankorskog nalazišta nafte i kondenzovanog gasa. Iznos ugovora se ne navodi. Stručnjaci pretpostavljaju da aktiva može vredeti do 15 milijardi dolara.

Isti paket je „Rosneft“ predložio indijskim kompanijama, ali one još uvek nisu donele konačnu odluku. Posmatrači su istakli brzinu kojom su „Rosneft“ i CNPC potpisali ovaj dokument. Vankor je resursna baza naftovoda na relaciji Istočni Sibir – Tihi okean. Ona je već osvojena, a na samom projektu se radi. Nafta će kroz cevi krenuti za Kinu, a takođe se tankerima izvozi iz luke Kozmino na Dalekom istoku u zemlje Pacifičkog obruča. Kupivši aktivu Vankorskog nalazišta Kina će sad očigledno imati prioritet i moći će da računa na povećanje tankerskog uvoza nafte iz Istočnog Sibira.

Saradnja Rusije i Kine u vezi s gasom povećava se u situaciji kad SAD i EU pokušavaju da smanje isporuku ruskog gasa Istočnoj i Zapadnoj Evropi. U vezi s tim stručnjaci ističu da dok Zapad rešava svoje političke zadatke vezane za samostalni stav Moskve o Ukrajini, njegovo mesto na ruskom energetskom tržištu zauzima Kina. Prvi jači signal Rusije i Kine Zapadu predstavljao je gasovod „Snaga Sibira“, za koji su pregovori pre toga trajali preko 10 godina.

Bilo je planirano da se ugovor o izvozu preko „Altaja“ potpiše još 2011. godine, ali je pre „Snage Sibira“ bio zamrznut. Potpisavši okvirni memorandum o „Altaju“ Kina je praktično uzela ruski gas od Evropljana, pošto je resursna baza „zapadne maršrute“ – ista ona koja se koristi za isporuke Evropi.