Kako se prema LGBT-zajednicama odnose zemlje na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza?

Ruski predsednik i parlament RF su više puta predstavljali objekat burne kritike zbog politike koju sprovode prema LGBT-manjinama. Zato je susedna Estonija još jednom dokazala svoju progresivnost – prva je među zemljama na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza legalizovala istopolne brakove, što je izazvalo burnu diskusiju, kako u zemlji, tako i van njenih granica.

Lenta.ru je objavila istraživanje o odnosu prema ovakvim savezima.

Zakon koji je pretvorio Estoniju u najevropskiju među postsovjetskim republikama, stupiće na snagu 1. januara 2016. godine. Glasanje, kako piše Lenta. ru nije bilo lako – „za“ je glasalo svega 2 ljudi više nego protiv. Predsednik Estonije Tomas Ilves je bio vrlo pragmatičan:

- Naš ustav zahteva jednakost. Estonsko društvo ne podnosi netoleranciju prema svojim građanima. Premalo nas je da bismo bilo koga diskriminisali.

Po novom zakonu istopolnim parovima je dozvoljeno da registruju bračne odnose, da pravno regulišu imovinska pitanja i da usvajaju decu ako je jedan od njihovih bioloških roditelja neko od lica u ovom paru.

Susedna Letonija ne žuri da prihvati inicijativu Estonije. U Ustavu Letonije je rečeno da država brak shvata samo kao savez između muškarca i žene, ističe Lenta.ru .

U Belorusiji se po ugledu na predsednika Lukašenka prema seksualnim manjinama odnose podozrivo. Aleksandar Lukašenko dozvoljava sebi sumnjive opaske u stilu „žena sa ženom – to je krivica nas, muškaraca“. Akcije aktivista gej-pokreta se često završavaju pritvorima u miliciji i batinama, milicija prati društvene mreže, mladi ljudi netradicionalne seksualne orijentacije su prilikom regrutovanja za vojsku primorani da se podvrgnu psihijatrijskoj ekspertizi, zabranjeno im je da se slikaju u reklamama, da registruju društvene organizacije i otvaraju noćne klubove.

U Ukrajini se o istopolnim savezima diskusije vode već više od 20 godina. Po rečima rukovodioca Sveukrajinskog LGBT udruženja „Gej-Forum Ukrajine“ Svjatoslava Šeremeta danas u Ukrajini ima između 800 hiljada i 1,2 miliona predstavnika LGBT-zajednice. Po njegovim rečima ukrajinske vlasti u politici igraju na kartu širenja prava gejeva samo onda kad od toga imaju političke koristi. Erupcije homofobije u Ukrajini objašnjava društvenom polemikom: „Ranije su prema homoseksualcima svi bili ravnodušni. A pošto ovi ljudi postaju sve zapaženiji deo društva, javno mnjenje se polarizuje“.

Indirektno njegove reči potvrđuje mišljenje jednog od aktivista LGBT:

- Stvarnih problema u suštini nema. Ali ima mnogo izmišljenih. Jer, svi žele da liče na strance, na Evropljane. Naši ljudi, Ukrajinci, po svom mentalitetu nisu skloni da zaviruju u tuđi krevet – kao što je poznato – gledaju svoja posla.“

Ipak, ankete javnog mnjenja pokazuju da se ukrajinsko društvo i dalje prema istopolnim savezima ne odnosi preterano tolerantno: 42% ne podržava ideju legalizacije homoseksualnih brakova u Ukrajini, a još 39% uopšte smatra da po ugledu na Rusiju treba uvesti zakon o zabrani propagande homoseksualizma (anketu je vršio Nezavisni biro novosti Ukrajine krajem 2013. godine).

U Kazahstanu je član o muželožništvu iz KZ izbrisan 1997. godine. Trenutno nema nedvosmislene statistike o broju ljudi netradicionalne seksualne orijentacije. Po podacima istraživanja koje je 2005. godine izvršio društveni fond „Adali“ u republici je bilo 112 hiljada muškaraca-homoseksulca. Međutim, 2010. godine je LGBT-zajednica Kazahstanu u obraćanju predsedniku Nursultanu Nazarbajevu s molbom da legalizuje istopolne brakove navela da u republici ima do 600 hiljada ljudi netradicionalne seksualne orijentacije. Vlasti su odgovorile usvajanjem novog zakonika „O braku i porodici“ 26. decembra 2011. godine po kojem je sklapanje homoseksualnih brakova u Kazahstanu zabranjeno.

Ipak, teško da se Kazahstan može nazvati najokrutnijom zemljom prema gejevima na postsovjetskim prostorima. Prednjače Uzbekistan i Turkmenistan u kojima članovi zakona o muželožništvu iz vremena SSSR nisu ukinuti. Po lokalnim zakonima u Turkmenistanu se po njima može dobiti do dve godine, a u Uzbekistanu do tri godine zatvora. Homoseksualizam i pitanja prava LGBT su tabu u društvu, u ovim zemljama se ne zna ni za kakve proteste gej-aktivista. Od zvaničnih podataka u informacionom polju postoji samo izjava predsednika Uzbekistana Islama Karimova koji je na jednom sastanku s kolegama iz inostranstva izjavio da je „homoseksualizam Uzbecima odvratan“.