Dolazak ruskog patrijarha koji sa Srbima ume i da plače i da se raduje

Dolazak Patrijarha Moskovskog i cele Rusije u višednevnu posetu Srbiji najbolji je dokaz da se na njega ne odnosi primedba Svetog Vasilija Velikog koji je rekao da „mnogi od nas plaču sa uplakanima, ali se ne raduju sa radosnima“, zato što je Svjatejši Kiril itekako umeo i da plače sa Srbima, kada je nedavno saučestvovao u srbskom bolu povodom velikih poplava, a takođe je umeo i da se raduje kao na primer na prošlogodišnjoj svečanosti u Nišu, a sudeći po programu njegove posete Srbiji, tako će biti i sada.

Naime, kako je predviđeno, ruski patrijarh će u okviru posete razgovarati sa srbskim državnim vrhom, te na Beogradskom univerzitetu primiti počasni doktorat, a zatim će osveštati Ruski nekropolj i spomen-kosturnicu ruskih vojnika iz Prvog svetskog rata, a sigurno će najsvečaniji deo njegove posete predstavljati onaj trenutak kada u centru Beograda zajedno sa Patrijarhom srbskim Irinejom bude osveštavao novopostavljeni spomenik caru Nikolaju Drugom, poslednjem izdanku carske loze Romanovih, za koje je Kiril svojevremeno rekao da su „učinili staru Rusiju velikom državom od Baltičkog mora do Tihog okeana“, koja se posebno krajem 19. i početkom 20. veka, počela razvijati takvim ekonomskim i vojnim tempom da bi uskoro izbila u sami svetski vrh po proizvodnji robe i materijalnih vrednosti.

A s obzirom da će čelnik Ruske pravoslavne crkve naposletku služiti liturgiju u Hramu Svetog Save, to je dobra prilika da se osvrnemo i na njegovo zapažanje koje je izneo o tom najvećem srbskom svetitelju u vreme njegove posete Hilandaru, kada je Patrijarh Kiril podsetio na činjenicu da je Sveti Sava bio zamonašen upravo u čuvenom ruskom svetogorskom manastiru Svetog Pantelejmona, što je nazvao značajnim ukrštanjem u istoriji ruskog i srbskog monaštva, a ni tada nije propustio da naglasi da su Srbi i Rusi uvek bili zajedno u najtežim životnim okolnostima, te dodao da su uvek podržavali jedan drugog.

Naravno, i aktuelni događaji su posvedočili u kojoj meri takvo njegovo zapažanje odgovara istinskom stanju stvari, s obzirom da je ova poseta poglavara ruske crkve usledila u veoma kratkom razmaku nakon značajne posete Vladimira Putina srbskoj prestonici, što sve zajedno ukazuje na rastući broj niti koje povezuju Ruse i Srbe u duhovnom, političkom i svakom drugom smislu, iako su one postojale oduvek i ranije kao snažno vezivno tkivo između dva bliska naroda.

Uostalom da bi se shvatila navedena međusobna povezanost, kao i dubina Kirilovog razumevanja srbskog stradanja, bilo bi dovoljno da recimo u sećanje prizovemo njegovu poruku koju je uputio kosmetskim Srbima kada su proživljavali najdelikatnije trenutke u novijoj istoriji, u kojoj je doslovno kazao da se Ruska crkva i pravoslavni ruski narod nikada od njih neće okrenuti, te da ih nikakve zemaljske koristi i nikakva promena političke konjukture neće naterati da zaborave naše mnogovekovno duhovno srodstvo, uz ocenu da su Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji postali taoci velike geopolitičke igre, u čijem slučaju vidimo, kako je istakao, „nedopustivu nepravdu, dvojne standarde i laž politike koja deklariše privrženost idealima humanizma, zaštite ljudskih prava, a zatvara oči pred paklom koji su napravili ekstremisti uz podršku sponzora iz inostranstva“.

Takve reči Patrijarha Moskovskog i cele Rusije samo potvrđuju nepodeljeno osećanje da je u posetu Srbiji došao čovek koji sa Srbima „ume i da plače, i da se raduje“, kakve je i Sveti Vasilije Veliki nazvao retkim ljudima.

Ratko Paić,