Patrijarh Kiril u Beogradu:„meka moć“?

Završena je poseta Patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila Srbiji. Neke rezultate – i ne samo oni koji se direktno odnose na naše pravoslavne veze – rezimiraćemo sa Nikolom Kneževićem, predsednikom Centra za istraživanje religije, politike i društva.

Gospodine Kneževiću, da li je novembarska poseta patrijarha bio isto tako uspešna kao oktobarska poseta Predsednika? U to se nadao ambasador RF u Srbiji Aleksandar Čepurin...

- Svakako da je poseta Njegove svetosti bila veoma uspešna i u jednom duhu bratskih i hrišćanskih odnosa dve pomesne Crkve. Rekao bih čak i uspešnija jer poseta Patrijarha nije bila opterećena nekim političkim i ekonomskim pitanjima.

Sa druge strane, u intervjuu za list Danas, patrijarh Kiril je izjavio da politika koju vode srbsko i rusko rukovodstvo ne treba da se odvaja od želja naroda, pa i episkop bački Irinej još pre dolaska poglavara RPC najavio je razgovore ne samo o pitanjima hrišćanskog sveta, već sveta kao takvog. Da li to omogućava da se poseta tumači kao još jedan pokušaj Moskve da ojača političke odnose sa Beogradom?

- Mislim da izjava ipak nosi jednu političku konotaciju, na neki način sugeriše u kom pravcu treba da se kreće srbska politika i nekako govori u prilog tezi da ta poseta nije slučajna. Rekao bih da se radi o politici meke moći. Želja naroda je pokazana na zadnjim izborima i ona se kreće u pravcu evrointegracija i ne bih rekao da je to protivno ruskim interesima, sudeći po izjavama iz Kremlja. Mišljenja sam da bi Srbija trebalo da pronađe način da u ovom predhladnoratovskom stanju Zapada i Rusije, iskoristi svoje dobre odnose sa obe strane, da se istakne kao jedan posrednik i time da osnaži svoju geopolitičku ulogu.

Patrijarh Kiril takođe je ukazao na probleme sa kojima se suočava srbsko stanovništvo na Kosovu, između ostalog, na odsustvo slobode kretanja. Da li SPC i RPC mogu da utiču na situaciju, uzimajući u obzir snažnu političku podršku projekta nezavisnog Kosova?

- Ta izjava Patrijarha Kirila je veoma važna. U svetskoj javnosti bi treba lo što više naglašavati težak položaj srbskog naroda na Kosovu, naročito Srba u enklavama. Zajednički napori dve crkve mogu da utiču na poboljšanje ove situacije i mislim da bi jedan od načina tih napora bio mirovni aktivizam u smislu razvijanja dijaloga sa islamskom zajednicom ka Kosovu radi izgradnje poverenja između Albanaca i Srba, ali i boljeg tretmana vlasti u Prištini prema srbskom narodu na Kosov u, koji sada nikako nije dobar. Mislim da je to nemoguće raditi bez podrške hrišćanskih crkava na Zapadu, koj e bi bili zainteresovan e da pomognu oko te vrste dijaloga. Jer crkve su na neki način i mirovne institucije.

Koji od mnogobrojnih događaja u okviru posete patrijarha Kirila vam se učinio posebno značajnim?

- Možda liturgija koja je održana u nedelju je bila svojevrsni triumf sabornosti ruskog i srbskog naroda. Hteo bih posebno da izdvojim jednu izjavu Patrijarha Kirila o Evropi koja je izgubila svoj hrišćanski identitet. Mislim da ima mnogog istine u tome, obzirom na stanje u EU, koja u mnogim svojim institucijama kreće se preko jednoj radikalnoj sekularizaciji. To je ono što uvek treba naglašavati.

Tomir Blohin,