Čista energija - argumenti „za“ i „protiv“

Čovečanstvo sve više teži potrošnji čiste energije. Ona ne zagađuje prirodnu okolinu. Međutim, ni ovde se nije moglo bez političkog lobija. Jedan od njih je – oslobađanje zavisnosti od nafte i gasa. Na korišćenje alternativne navodi i to što svetske rezerve ugljovodonika nisu beskonačne. Premda će u narednih 50 godina prioritet predstavljati tradicionalni izvori energije.

Čista energija je skupo zadovoljstvo. Zato nije čudno što tas danas preteže na stranu tradicionalne nafte, gasa i uglja. I do pariteta je, makar u procentualnom odnosu, još vrlo daleko. Evropa je najviše zabrinuta za alternativu. O razlozima koji su podstakli svet na traženje drugih izvora energije razmišlja direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov:

- Prvo je rast cena tradicionalnih energenata, drugo je to što se rezerve ugljovodonika, naročito u Evropi, u velikoj meri smanjuju. I da ne bi previše zavisio od uvoza Stari svet je počeo aktivno da razvija obnovljivu energetiku. Treće je Kjotski sporazum koji je usmeren na borbu protiv efekta staklene bašte. Dakle, Evropa pokušava da smanji količinu štetnih izduvnih gasova u atmosferi.

Evropska unija može da se pohvali koeficijentom korišćenja obnovljive energije. Karakterističan je primer Nemačke koja za podršku alternative iz državnog budžeta izdvaja 3-4 milijarde godišnje. Međutim, tu postoji jedna nijansa. Poređenja radi, ovi iznosi su dvostruko veći od onih koje Berlin troši za kupovinu ruskog gasa. Zbog toga ne mogu da se pohvale cenama električne energije. Nemci su prinuđeni da plaćaju račune po rekordnim tarifama. I iz godine u godinu kilovat ih košta sve više. A novčanik je sve tanji. Ovakav poremećaj ravnoteže teško da izaziva oduševljenje kod građana zemlje. Ista je situacija u Danskoj i Španiji. Trci za čistom energijom pridružile su se Amerika i Azija, ističe Sergej Pravosudov:

- U poslednje vreme ovim su aktivno počele da se bave Kina i SAD. Sve je to uglavnom zahvaljujući donacijama. Bogate zemlje mogu sebi da dozvole da troše sredstva iz državnog budžeta. U Kini je ovo povezano još i s tim što je u zemlji vrlo loša ekološka situacija u gradovima. U njihovom energetskom bilansu dominira ugalj. I da bi rešili problem na neki način Kinezi su počeli da razvijaju alternativnu energetiku u bogatim primorskim provincijama. Imaju relativno jeftinu proizvodnju vetrenjača i solarnih panela.

Najperspektivnija među alternativnima je sunčana energetika. Ostale mogu da se izjednače s njom samo u dalekoj perspektivi. Ipak, zahvaljujući imperativu pojedinih zemalja i želji čovečanstva da udiše svež vazduh, obnovljivi izvori energije postepeno potiskuju tradicionalne. Ovaj faktor je takođe uticao na trenutni pad cena na tržištu ugljovodonika. Šta onda ima budućnost? Vodeći stručnjak Instituta za energetiku i finansije Jurij Rikov pretpostavlja da je to diverzifikacija.

- Ima mnogo različitih prognoza koje daju mnoge zapadne kompanije i organizacije. U njima se velika važnost pridaje alternativnim izvorima za proizvodnju električne energije. Otprilike do 2040. godine skoro polovina električne energije će se proizvoditi od sunca. Lično smatram da se proces odvija u pravcu diverzifikacije. Tamo gde je to zgodno, koristiće se alternativna energetika, a tamo gde nije zgodno, koristiće se ugljovodonici.

Nafta, gas i ugalj koji su pojeftinili, nisu smanjili interesovanje za čistu energiju. Stalno se pojavljuju vesti o novim izumima, ne samo u oblasti energije od sunca i vetra, već i u stvaranju alternativnog goriva. Na primer, automobilski gigant Audi je u Drezdenu pokrenuo probnu proizvodnju sintetičkog e-dizela. Za ovu proizvodnju su potrebni ugljen-dioksid (SO2 ) i vodonik (N2 ). Tajne se, naravno, ne otkrivaju, ali se na izlazu dobija materija zasićena ugljovodonicima. Ona je u Audi nazvana Blue Crude („plava nafta“). Upravo od nje se kasnije dobija e-dizel. On se odlikuje velikim cetanskim brojem, ne sadrži sumpor. A što je glavno – ovo gorivo se može mešati s običnim.

Oleg Obuhov,