Putin savetuje Rusiji da se ne upliće u „geopolitičke spletke“

Predsednik Vladimir Putin je još jednom vrlo jasno označio stav Rusije u svetskoj politici tokom susreta u Sočiju 26. novembra sa vojnim rukovodstvom države. Glavna misao političkog dela izjave Putina je bila to da Moskva nema nameru bilo koga napada, ali i da nema nameru da dozvoli ikome da je uvlači u geopolitičke intrige.

Kao i svaka druga izjava ruskog predsednikia, poslednju bi trebalo razmatrati kroz prizmu događaja koji se veoma burno razvijaju u Evropi i posebno, u kontekstu svega što se dešava oko Ukrajine.

Rusija, stavio je do znanja Valdimir Putin, nikakvu agresivnost ne pokazuje, nikakvim vojnim bazama nikoga ne okružuje, ali je spremna da brani svoju bezbednost i bezbednost svojih prijatelja svim neophodnim sredstvima:

- Nikome ne pretimo, i ne spremamo se za bilo kakve geopolitičke igre ili spletke, posebno ne za konflikte, bez obzira što mnogi žele da nas gurnu u tako nešto. U isto vreme neophodno je da budemo u mogućnosti da zaštitimo suverenitet i celovitost Rusije, bezbednost naših saveznika. I posebnu pažnju skrećem na neophodnost kompleksnog pristupa i objedinjavanja snaga svih organa državne vlasti pri rešavanju zadataka u oblasti odbrane države.

U Sočiju je Vladimir Putin održao niz važnih sastanaka sa predstavnicima vojnog resora razvoja Oružanih snaga i vojnog planiranja. Predsednik je održao govor svega par nedelja do objavljivanja detaljno utvrđene vojne doktrine Rusije. Doktrina koja je sada na snazi, bila je utvrđena 2010. godine. Ali, narastajuća agresivnost NATO, problemi PRO u Evropi i SAD, avanture NATO i Vašingtona u Ukrajini savršeno su izmenili karakter vojnih opasnosti i geopolitičkih opasnosti.

Ekspertima ne treba „tumačenje“ reči predsednika, kaže Vladimir Štolj, profesor Ruske akademije državne službe, pod Predsednikom RF. Od početka 2000-tih, Rusija pokušava da utiče na mirno regulisanje kriza i ratova u Avganistanu, Libiji, odnose Zapade i Irana, direktno konflikt u Siriji. Sada SAD pokušava da pretvori ukrajinsku krizu u „konstantno tinjajuću“. Nova doktrina, smatra Vladimir Štolj, trebalo bi da omogući Moskvi dodatne instrumente za manevrisanje u geopolitičkim uslovima koji se brzo menjaju:

- Pre svega, nova doktrina će označiti otklon od zavisnosti od uvoznih isporuka i veći oslonac na sopstvene naučno-tehničke i iskustveno-konstruktorske radove. Moralo bi biti utvrđeno jačanje strateškog atomskog štita države, kao i dalji razvoj običnog oružja. U principu, ništa posebno novo nećemo videti. Ali, biće vrlo jasno utvrđeno jačanje vojne komponente u okvirima spoljne politike.

Posle državnog prevrata u Kijevu, koji su organizovale SAD, posle početka novog približavanja NATO granicama Rusije, ruski eksperti su počeli otvoreno da govore da je doktrina koja je sada na snazi, zapravo veoma zastarela. U njoj su previše diplomatske formulacije. One su bile osnovane na neopravdanim očekivanjima partnerstva sa SAD i NATO. Sada, kada su odnosi sa Zapadom mnogo zaoštreniji, neophodno je jasno označiti odakle dolazi opasnost i šta one predstavljaju. Osim toga, u doktrini će biti detaljnije opisano osvajanje Arktika, kao i stvaranje vojske za Vazdušno-kosmičku odbranu.

Andrej Fedjašin,


Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut