Ljuljaju se temeljni principi Evropske unije, a baba se češlja

Ako bi poslednja dešavanja trebalo sažeti u obliku narodne izreke, onda bi ona verovatno glasila: „Ljuljaju se temeljni principi Evropske unije, a baba se češlja“. Naime, osnovne slobode koje su založene u evropski fundament, skoro istovremeno su dovedene u pitanje u izjavama najviših domaćih i stranih državnika, ali malo ko se osvrnuo na izrečene sumnje da u Evropskoj uniji ne postoje – ni slobodna tržišna konkurencija, ni sloboda odbrane stavova, niti slobodno kretanje ljudi.

Dakle, prvo je srbski premijer Vučić na konferenciji za štampu u suštini opovrgao postojanje slobodne konkurencije u Evropskoj uniji, s obzirom da je na postavljeno pitanje kako tumači odluku jedne njene članice, i to konkretno Hrvatske, da ne dozvoli aviokompaniji Er Srbija prodaju karata na tamošnjem tržištu, iskreno odgovorio kako „nije verovao da može da se dogodi da velika Evropska unija ima strah od konkurencije od male balkanske zemlje kao što je Srbija“, odnosno „da je verovao da strah od konkurencije u 21. veku posebno u Evropskoj uniji ne postoji“.

Nadalje, govoreći o nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta, koju je inače premijer zdravorazumski ocenio kao „uvredljivu za Srbiju“, i predsednik Nikolić je izrazio svoje čuđenje što prilikom njenog donošenja Srbiji nije pružena čak ni mogućnost, kako se doslovno izrazio, da „makar iznese svoj stav“. A to znači da ta najvažnija evropska institucija očigledno ne drži mnogo ni do slobode odbrane stavova, barem kada je Srbija u pitanju.

I naposletku, nekako u isto vreme je i britanski premijer Kameron tek na nagovor svojih savetnika odustao od uspostavljanja limita za broj imigranata, što znači da je sasvim ozbiljno razmatrao meru koja bi značila otvoreno kršenje principa slobodnog kretanja ljudi u okviru Evrope, ali je i pored toga najavio mere koje blago rečeno ne podstiču slobodno kretanje radne snage, s obzirom da je naglasio da čak ni građani novih zemalja članica Evropske unije neće moći da rade u Velikoj Britaniji, sve dok se „njihove privrede bliskije ne usklade“ sa postojećim članicama. Stoga, barem ako je suditi na osnovu navedenih primera koji se tiču izjava srbskih i stranih državnika od pre nekoliko dana, stiče se utisak da baš i nije zagarantovano postojanje suštinskih elemenata ekonomskog i moralnog poretka Evropske unije, koji predstavljaju potporne stubove na kojima počiva čitava evropska arhitektura.

Ali s obzirom da iz pravca Brisela i Strazbura niko i ne pokušava da pruži odgovor na primedbe srbskog rukovodstva zašto „velika Evropska unija ima strah od konkurencije od jedne male balkanske zemlje kao što je Srbija“, te zašto Beogradu nije pružena mogućnost da „makar iznese svoj stav“ pre donošenja uvredljive rezolucije, onda bi se zaista moglo oceniti da se prozvani Evropljani ravnodušno češljaju, baš kao i baba iz poslovice. Međutim, da čak i loša iskustva mogu biti korisna, potvrdio je i sam srbski premijer kada je doslovno zaključio da „ovo predstavlja nauk za građane Srbije da dobro vide šta stvarno misle o nama“. A kada se tome doda i izreka da „ono što ti kažu u lice, nije ni blizu onome što ti kažu iza leđa“, onda je utisak verovatno još celovitiji.

Ratko Paić,