Evropska demokratija za BiH: Uslovi, sankcije, pretnje, ultimatum....

Predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini boravila je u Sarajevu kako bi započela realizaciju "britansko-nemačke inicijative za BiH" u smislu evro-atlantskih integracija, a koja nije ni malo naivna i bezazlena.

U inicijativi se između ostalog navodi: "Zato smo predložili da EU traži da se političari koje ste vi izabrali obavežu na dva načina: 1. Pismenom izjavom kojom se obavezuju na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, a koje su osmišljene da državu učine funkcionalnijom i omoguće joj da efikasno radi sa EU; i 2. Prihvatanjem obaveze da će sa EU dogovoriti mapu puta za sveobuhvatni plan reformi na osnovu kojeg će BiH napredovati na putu pridruživanja EU".

Institucionalne reforme na svim nivoima vlasti podrazumevaju ukidanja nadležnosti Republike Srpske i Federacije BiH, te osnivanja svih, po njima, potrebnih institucija na centralnom nivou. Političari iz Federacije su podržali ovu inicijativu, ali malo je čudno, da su i neki političari iz Republike Srpske takođe podržali ovu inicijativu kojom se urušava ustavni poredak Republike Srpske i BiH, iako se iz usta ovih evropskih zvaničnika saopštavaju i uslovi, pretnje i ucene.

U inicijativi se takođe navodi: "Da budemo jasni, ovde se ne radi o tome da međunarodna zajednica želi da nameće nove zakone u BiH. Ne želimo da se vraćamo u vreme kad su se zakoni i odluke donosili po međunarodnom nalogu."

U inicijativi se nedvosmisleno podseća i saopštava, opet jedan mogući vazalni odnos EU prema BiH, oličen u pretnjama, a ne treba zaboraviti da je tako uvek i bilo, jer je Zapad kao u vreme imperija smenjivao predsednike, političare, sudije, donosio zakone, a NATO sprovodio represiju nad stanovništvom.

SAD su takođe podržale ovu inicijativu, a portparol Stejt departmenta Džen Psaki je izjavila: "U narednim mesecima, mi ćemo usko sarađivati s našim evropskim partnerima kako bismo podržali donošenje i sprovođenje reformi za ubrzan napredak BiH ka evropskim i evroatlantskim integracijama", saopšteno je iz Stejt departmenta.

U izjavi Psaki nedvosmisleno se poziva i na članstvo u NATO.

Naravno, Mogerinijeva je u Sarajevu saopštila da EU neće spuštati kriterijume i standarde koje očekuje da BiH ispuni na evropskom putu: "Uslovi ostaju isti i oni se neće menjati ni u budućnosti. Možemo govoriti o promeni redosleda prioriteta, odnosno kako unaprediti pristup nekim pitanjima, kao što su socio-ekonomske reforme i funkcionalnost zemlje", rekla je Mogerinijeva.

Ona je rekla da će 15. decembra na sastanku ministara spoljnih poslova EU biti podnesen izveštaj o njenoj poseti BiH, zajedno sa evropskim komesarom za pregovore o proširenju Johanesom Hanom.

"Nakon toga biće definisani koraci o tome kako konkretizovati političku volju za nastavak procesa evropskih integracija, odnosno biće definisane konkretne mere koje treba da preduzmu domaće institucije", naglasila je Mogerinijeva.

Očito je da će se posle 15. decembra Republici Srbskoj i Federaciji postaviti ultimatum smislu još ukidanja institucija, centralizacije vlasti i potčinjavanja EU.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko se je čak usudio da nagovesti, da će se državno uređenje BiH polako rušiti od strane EU, a iz konteksta izjave se može izvući i "pretnja silom"?!

"Mislim da će dejtonske BiH biti u budućnosti sve manje i manje. Biće više Brisela. To se vidi i na SFOR-u (NATO). U početku je bilo 60 hiljada, sada 600 vojnika. Moja kancelarija je imala 800, sada ima oko 120. Mi se smanjujemo, ali naravno, ustav Dejtona ostaje, dok se ne bude menjao, i do daljnjeg ostaje i uređenje ove države koja ima dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Do daljnjeg dejtonski ustav ostaje, ali apsolutno sve više akcenata će biti na Briselu."

Sa druge strane, ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je bezbroj puta ponovio stav RF, da je revidiranje Dejtonskog sporazuma veoma opasno i neprihvatljivo bez saglasnosti sva tri naroda.

Da će se i posle 15. decembra pritisak nastaviti nagovestio je i Johanes Han koji je saopštio da će visoki evropski zvaničnici nastaviti da posećuju BiH i tako nadgledaju proces integracija. On je istakao da EU pozdravlja bolju saradnju u regionu u transportu i energetskom sektoru, ali i da je BiH potreban interni mehanizam kojim će odgovoriti na sve zahteve saradnje sa EU.

U tim zahtevima se uslovljava prenošenje većine nadležnosti Republike Srpske i Federacije BiH na centralni nivo, u prosveti, poljoprivredi, energetici, upravi...

"U prošlosti budžet EU za BiH iznosio je oko 80 miliona evra, sada se koristi samo polovina tog budžeta, jer političari u BiH nisu mogli da se usaglase o načinu utroška tih sredstava. Kao rezulat toga budžet je prepolovljen. Mi smo spremni da, ako se postigne sporazum i bude političke volje, povećamo iznos budžeta ", rekao je Han.

Kroz ovakve izjave očito se vidi jedan vid finansijskih ucena, a kako bi se za mizeran novac "skrojila" država po njihovim pravilima, te da kao takvom, zavisnom državom od EU mogu lako upravljati.

Mogerini je spomennula da je razgovarala sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije, Sergejom Lavrovim, kao i da postoje tenzije između Rusije i EU, te da bi bilo dobro da zemlje zapadnog Balkana budu izostavljene iz toga.

Sasvim suprotno njenim "željama", upravo EU zbog nesuglasica sa Rusijom navaljuje sa poplavom svojih proizvoda na tržište BiH kako bi bar malo ublažila sankcije RF, a sa čime uništava domaću privredu, dok sa druge strane uvodi zabrane izvoza iz BiH u EU, štiteći svoje tržište.

Da li će domaći političari, naročito u Republici Srbskoj, podleći ovim podlim ucenama i pretnjama, naročito Visokog predstavnika, pokazaće se u dogledno vreme.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_12_08/Evropska-demokratija-za-BiH-Uslovi-sankcije-pretnje-ultimatum-4162/