Najmirniji kontinent - Antarktik

Već preko pola veka zahvaljujući Sporazumu o Antarktiku 50 zemalja ima mogućnost da radi na južnom kontinentu. Bez obzira na to što je dokument potpisan još 1959. godine, još uvek je na snazi. Njegov glavni uslov – odsustvo vojske na kontinentu i slobodno obavljanje naučne delatnosti – poštuju svi učesnici bez izuzetka.

Antarktik je otkriven 1820. godine za vreme ruske ekspedicije Fadeja Belinsgauzena i Mihaila Lazareva. Međutim, temeljnije proučavanje kontinenta je počelo tek sto godina kasnije. Upravo tada su za južni kontinent počele da se opremaju naučne ekspedicije iz različitih zemalja. Pionir je bila Velika Britanija. Upravo zbog toga ona ulazi u sastav sedam država koje pretenduju na teritoriju Antarktika, objašnjava zamenik šefa odeljenja za glaciologiju Instituta za geografiju RAN Nikolaj Osokin:

- Velika Britanija je počevši od 40-ih godina aktivno istraživala zapadni Antarktik. I pošto je kolonijalna tematika tada još uvek bila aktivna smatrala je da ova teritorija treba njoj da pripadne. A Argentina i Čili su smatrali da je zapadni Antarktik meridijanski nastavak Južne Amerike i da ova teritorija nikome ne pripada, dakle, automatski može biti njihova.

Istim principom geografske blizine rukovodili su se Australija i Novi Zeland. A Norvežani i Francuzi su isto kao Britanci bili jedni od prvih istraživača kopna. Na kraju je ledeni kontinent bio podeljen na sedam sektora. Međutim, sporovi između strana još uvek traju. Najvatreniji su oni koje vode dve latinoameričke države i magloviti Albion. Međutim, sva ova trvenja su apsolutno neosnovana. Ona protivreče odredbama Sporazuma o Antarktiku koji je potpisan 1959.g., ističe predsednik Polarne komisije Sankt-Peterburškog gradskog odeljenja Ruskog geografskog društva Viktor Bojarski:

- Antarktik je kontinent koji ne pripada nikome. Svaka od zemalja-članica sporazuma ima mogućnost da se bavi na njemu naučnim istraživanjima i da gradi baze uz poštovanje svih uslova. Pritom treba da postoje slobodna razmena informacija i naučni kontakti. Sporazum je u ovom smislu jedinstven. On reguliše međusobne odnose zemalja s različitim uređenjem i različitim nivoom ekonomskog razvoja. Reguliše ih tako da svako ima koristi.

Pre svega, postoji naučna korist. Ima 70 naučnih stanica, 40 istraživačkih kompleksa. Najveće baze imaju Rusija, SAD, Britanija i Čile. Ima dovoljno materijala za proučavanje. Resursi Antaktika su zapanjujući – u njegovim glečerima se sadrži 80% rezervi pitke vode cele planete! Naravno, postoji bojazan da za ova blaga može da se rasplamsa prava bitka. Međutim, važeći sporazum sve ove perspektive svodi na „ne“, uveren je Viktor Bojarski:

- To je jedan od najboljih dokumenata koje je čovečanstvo smislilo. Da nije njega, nije isključena varijanta da bi počele teritorijalne pretenzije ili korišćenje resursa. A sporazum sve stavlja u određene okvire. Moratorijum na korišćenje ruda na 50 godina, zabrana vojnog prisustva i negiranje pripadnosti bilo kog dela kontinenta bilo kojoj zemlji.

Moratorijum na geološko ispitivanje ističe 2041. godine. Naučnici se nadaju da će za ovo vreme biti pronađene nove tehnologije za vađenje i korišćenje ruda, koje neće zadirati u prirodu ledenog kontinenta i zahvaljujući kojima će Antarktida sačuvati svoju prvobitnu lepotu.