Gde se zagubio onaj komadić koji Srbima nedostaje u mozaiku sreće?

„Čudno je, kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje“, znamenite su reči Ive Andrića koje su dobile svoju potvrdu i u najnovijoj anketi koja je sprovedena povodom ulaska u Novu godinu, s obzirom da se najveći broj građana Srbije izjasnio da je ne dočekuje sa osećanjem sreće, jer im nešto malo nedostaje, upravo kako je to konstatovao jedini srbski nobelovac.

Ustvari, kada se dublje zagrebe ispod površine, onda izbija na videlo činjenica da se uopšte ne radi o malom, nego štaviše, o pozamašnom delu sreće i optimizma, čiji nedostatak su priznali mnogi anketirani.

Naime, rezultati Galupovog ispitivanja su pokazali da se Srbija nalazi u samom vrhu najvećih pesimista u svetskim i evropskim okvirima, gde je samo Francuska još više zabrinuta za svoju ekonomsku budućnost, što je dovoljan razlog da se upitamo koji činioci presudno utiču na ukupno nezadovoljstvo u ljudskim dušama, ako je to isto istraživanje pokazalo da uopšte nisu najsrećniji na primer stanovnici bogatog severa, kako bi se moglo očekivati, nego Fidžija, ostrva u Tihom okeanu, dok su najnesrećniji stanovnici Grčke, kolevke evropske civilizacije, kako nam objašnjava Galup Internešenel.

Barem kada je reč o Srbiji, odgovor na pitanje o poreklu takve količine pesimizma uglavnom provejava iz ocene mnogih ekonomskih stručnjaka koji se slažu sa tim da će većina Evrope u 2015. biti u recesiji, što podrazumeva da će biti teže ostvariti srbski izvoz, a i ona srbska preduzeća koja su usmerena na domaće tržište imaće manje prihode zbog smanjene tražnje za robom i uslugama usled smanjenih plata i penzija. Takođe, oni sa zebnjom ukazuju na podatak da industrijska proizvodnja u zemlji pokazuje ozbiljan pad, zbog čega će zasigurno i predstojeća godina biti teška za srpsku privredu.

S druge strane, jedna druga anketa koju je u osvit 2015. godine sproveo Sveruski centar za izučavanje javnog mnjenja, pokazala je da ni zapadne sankcije Rusiji, ni špekulativna kolebanja rublje nisu uzdrmali dobra očekivanja od budućnosti, jer su prema njenim rezultatima Rusi dočekali Novu godinu sa dosad neviđenim pozitivnim raspoloženjem, koji se izražava u činjenici da je nivo optimizma dostigao rekordnu cifru od 41% anketiranih, dok je samo 10% stanovnika Rusije izrazilo pesimistično raspoloženje i izjavilo da ne očekuje ništa dobro od nove kalendarske godine, pri čemu su svi kao ključne događaje u prošloj godini naveli prisajedinjenje Krima i Olimpijske igre u Sočiju.

I zato kada uporedimo Galupovu anketu, prema kojoj su Francuzi na početku 2015. godine lideri pesimizma u Evropi, i anketu Sveruskog centra, koja kaže da Rusi gaje optimizam kao nikada pre, onda dolazimo do zaključka da mnogo lošiju percepciju budućnosti imaju oni koji su uveli ekonomske sankcije, od onih kojima su sankcije bile namenjene. A to opet znači da nije svejedno ni kako će Srbija upotpuniti onaj mali deo koji nedostaje u mozaiku sreće, na koji je mislio Ivo Andrić kada je kazao da je „čudno da nam često nedostaje baš to malo, što nam je potrebno da bismo bili srećni“.

Ratko Paić,