Sergej Radonješki, Ermitaž, Ljermontov i Prvi svetski...

Protekla godina za Rusiju je obilovala jubilejima. Između ostalog, ne samo za Rusiju. Stogodišnjica početka Prvog svetskog rata, 250. godišnjica Ermitaža, 200 godina od rođenja pesnika Mihaila Ljermontova — ovi događaji široko su obeležavani u Evropi.

Retko koji muzej nije odao poštu strašnom datumu — stogodišnjici početka Prvog svetskog rata. Rat koji je uništio mir — tako je nazvana izložba koju je kreirao Moskovski Multijedijski Art Muzej, koja sada putuje po Rusiji. Ujedinivši napore sa vodećim svetskim zbirkama, državnim arhivima i privatnim kolekcionarima iz Rusije, Francuske i Italije, njeni autori su rekonstruisali događaje iz 1914-1918. godine i pokazali Prvi svetski rat očima učesnika konflikta. Eksponati su postali jedinstvene fotografije, stereoprojekcije, filmske hronike i audio svedočanstva, listovi vojnog doba, letci, kariakture, kao i plakati i litografije čiji su autori lideri ruske avangarde tih godina — Maljevič, Lentulov, Majakovski.

Mnoge izložbe posvećene Prvom svetsku ratu nastavljaju da rade i 2015. godine jer danas tema mira aktualna je kao nikada ranije. Većina ekspozicija je pravljena upravo u tom cilju — da podseti ljude u kakvu tragediju može da se pretvori neželja svetskih moćnika da se dogovaraju. Evo šta je rekao o izložbi pod nazivom Antanta 1914-1918, koja se održava u moskovskom muzeju Caricino, njen koordinator Vladimir Oficerov:

- Mi dajemo ljudsku dimenziju događajima. Tačnije pokazujemo da je to bila nesreća zajednička za sve narode i zemlje. Mi tu ne suprotstavljamo ni Engleze, ni Nemce. I želimo da naš posetilac vidi oči generacija ljudi koji su morali da prežive tu strašnu nevolju i da osete težak zadah tog rata.

U kontekstu stogodišnjice početka Prvog svetskog rata drugi jubilarni datumi ove godine mnogo su pozitivniji! Na primer, 250-godišnjica peterburškog Ermitaža — svetske riznice umetničkih vrednosti. Muzej čija istorija je postala odraz istorije same Rusije. Govori njenog direktor Mihail Piotrovski:

- Milioni ljudi idu u Ermitaž. I ne znaju svi oni da uranjaju u reku vremena. Vreme je najvažnije za muzej. Muzej je čuvar vremena. Umetnost i vreme samo po sebi vladaju nama. Mi pokušavamo da tim vremenom upravljamo. I ono teče na našem satu — sat u Ermitažu otkucava!

Jednom rečim, u kolekciji muzeja je nekoliko hiljada satova. Postoje u zbrici umetnička dela vezana za ime Mihaila Ljermontova, još jednog jubilara 2014. godine. Velike izložbe povodom 200-godišnjice njegovog rođenja postavljene su u mnogim gradovima Rusije. Bogato je obeležena godišnjica pesnika i u Škotskoj. Jer kao što se zna, Ljermontov je imao škotske korene. U domovini najgrandiozniju izložbu u njegovu čast pripremio je Državni literarni muzej Puškina u Moskvi. Izložba je ujedinila materijale iz preko 30 ruskih muzeja i arhivskih zbriki i nazvana je po stihu iz pesme Ljermontova: Moj dom je svugde gde je nebeski svod.

Još jedan datum koji je ove godine proslavio čitav pravoslavni svet jeste 700-godišnjica prepodobnog Sergija Radonješkog. Vernici ga poštuju kao svetog čudotvorca, velikog podvižnika i zastupnika zemlje Ruske.

Karina Ivaško,