Mihail Gorbačov: „Ameriku treba zaustaviti. Prijateljski zaustaviti“ - prvi deo

Prvi predsednik SSSR Mihail Gorbačov je dao intervju voditeljki televizijskog kanala Russia Today Sofiko Ševarnadze, ocenio je sadašnju situaciju u svetu i rekao nešto o kretanju NATO ka istoku, antiruskim sankcijama i Krimu. (Objavljuje se u skraćenom obliku)

Nedavno ste rekli da su strasti toliko užarene da nekome mogu popustiti nervi. Kome?

- Mislim da se ljudi sad zaista veoma sekiraju i da primaju blisko k srcu sve što im se dešava. Novinari takođe u mnogome preteruju, dižu tenziju. To se ne sme raditi. To ni u kom slučaju nije poziv za ograničavanje glasnosti i slobodi govora. Naprotiv. Sve treba govoriti, ali istinu – pošteno i razumno.

U svom članku ste napisali da treba osnovati Savet bezbednosti za Evropu. Ali, već imamo OEBS. Da li to znači da je OEBS danas besmislena organizacija?

- Ne bih rekao „besmislena“. OEBS ipak nešto radi. Sad se muvaju po Ukrajini, njihovi posmatrači gledaju i tako dalje.

Međutim, radi se o nečem drugom. Jer, o kakvoj bezbednosti smo razgovarali s Amerikancima i s Evropljanima? Od Bresta do Vankuvera. Pritom se imalo u vidu da će ona obuhvatiti evropske zemlje plus Kanadu i Ameriku. To bi bila kolosalna ideja ovaploćena u institucije. I trebalo bi dati najveća prava ovom organu kako bi mogao svakoga da zaustavi i da se u bilo kojoj fazi umeša u proces, ukoliko on poprimi opasan karakter.

Treba se opet tome vratiti. Treba graditi jedinstvenu Evropu, evropski dom. A mi smo u evropskom domu, a neko se s nama raspravlja.

Kad su vođeni pregovori o ujedinjenju Nemačke državni sekretar SAD je rekao da NATO ni za inč neće ići istočno od Nemačke. Ovi razgovori nisu pretočeni u dokumenta, nikoga ni na šta nisu obavezali. Sad je, kad su uzavrele strasti, još manje moguće dogovoriti se o sličnim stvarima u vezi s Ukrajinom. Da li to znači da se NATO neće zaustaviti dok se ne približi ruskim granicama?

Amerika ide ovamo. Posmatrajući Ameriku i Rusija sa svoje strane čini korake, koji ponekad nisu potrebni. Eto, tako se sve to razvija.

Jer, Amerikanci su već svuda. Čas postavljaju protivraketnu odbranu u svim gradovima, smeštaju je na duž svih granica, čas otvaraju vojne baze.

Ovih dana sam davao intervju za list TheTime. Kažem im: „Ne mogu da vas shvatim. Još vas je Ajzenhauer upozorio na to čega treba da se pazite. Opasnost se krije u vojno-industrijskom kompleksu. NATO se već meša u sve, nije mu dovoljan prostor koji ima. Šta se dešava kod vas? Amerika sad ne može bez razvoja vojno-industrijskog kompleksa, bez širenja trgovine oružjem, bez povećanja troškova rata. Da li to znači da ne možete bez toga?“

Odgovaraju: „Da. Izgleda da je tako.“

Kažem: „Onda je to bolesno društvo. Treba ga lečiti.“

Zašto je NATO nastavlja kretanje ka istoku po Vašem mišljenju?

- Takva je njihova politička kultura. I vojna. Džon Kenedi, čovek koji je imao karipsko iskustvo, rekao je: „Slušajte, hajde da ne demonizujemo Ruse. Oni su isti kao mi. Žele da gaje decu, da žive u miru, da se raduju i tako dalje.“

Koja je druga stvar koju je Džon Kenedi govorio? „Ako mislite da je svet budućnosti PaxAmericana, grešite. Ili će svet biti za sve ili ga neće biti.“ Apsolutno tačno. Oštro, strogo, ali je onako kako jeste.

A sad je počelo od toga da su Amerikanci počeli da se ističu... Završio se hladni rat, zajedno smo ga okončali i to je zajednička pobeda svih naroda. A Amerikanci kažu: „Kako to? Mi smo pobedili, mi smo odneli pobedu u hladnom ratu. Mi.“

Ma neka vas đavo nosi, uživajte ako želite to da kažete. Ali iz toga proističe da ako su Amerikanci pobedili, dolaze do zaključka: „Mi ništa ne treba da menjamo. Pobedili smo, svet je pod našim nogama. Zašto nešto da menjamo? Mi vodimo ispravnu politiku.“ I poslednja stvar jeste to da su počeli da predlažu stvaranje nove... nadimperije, superimperije. Amerika želi da upravlja svima.

Toliko smo snage svojevremeno uložili, toliko smo resursa potrošili. Napokon smo došli do mira, počeli smo da se krećemo... i šta, zar je sve bilo uzalud?

Ljudi mogu da se dogovore ako se pojavi vera, međusobno poverenje. Poverenje je postojalo i imali smo uspeha. A onda je došla ova imperija. Amerikanci su zalutali. Svi pokušaji da se stvori jednostrani, jednopolni svet su glupost, bunilo.

Vi ste dobitnik Nobelove nagrade za mir. I Barak Obama je dobitnik Nobelove nagrade za mir. Kako se odnosite prema tome što je on Vaš kolega, da tako kažemo, čovek iz istog kluba?

- Za njega je to bio na neki način avans – takve stvari se takođe dešavaju u politici. Jednom sam držao predavanje u Sent-Luisu. Kad sam završio jedan momak je ustao i upitao: „Gospodine predsedniče, šta možete da posavetujete nama, Amerikancima? Vidite da kod nas stvari stoje loše. I u Americi je sve gore.“ Kažem: „Znate, to je nešto novo. Do sad je svima nama Amerika delila savete. Jer, niko je nije ni pitao, a ona je savetovala. Ne, ja vam neću davati savete. Vi, Amerikanci, posedujete sve što vam je potrebno da se sami razaberete i odlučite.“

Ustaje drugi i kaže: „Želim da podržim svog kolegu. Ipak nam recite. Vi ste prošli kroz sve to. Šta mi treba da činimo?“ Kažem: „Pa dobro, neću vam dati raspored, ni jelovnik. Jednostavno, mislim da je Americi potrebna svoja perestrojka“. Ovih 10 ili 15 hiljada ljudi koji su se nalazili u sali ustali su i počeli da aplaudiraju stojeći.

U intervjuu ste takođe rekli da se SAD ponašaju kao svetski žandarm. I smatraju da samo one mogu da zaštite svet. A ko je njihov neprijatelj? Od koga se brane?

- Mislim da nemaju od koga da se brane, to je izmišljena stvar. Neprijatelj im je potreban kako bi se opet vratili staroj politici pritiska i komandovanja. Nikako ne mogu bez toga. Zato Ameriku treba zaustaviti. Zaustaviti prijateljski, zaustaviti partnerski.

Mislim da treba da budemo realisti. Amerika predstavlja fenomen na koji ljudi u svetu moraju obratiti pažnju, i ona ima određena prava na to, da kaže odmerene reči i da donosi odluke u interesu celog sveta, ali vođstvo danas može biti samo partnersko, kolektivno.