Srbi treba da dovedu Krimljane u Evropu

Od 1. januara Srbija predsedava OEBS-om, koji je Rusija, kako je nedavno izjavio šef Parlamentarne skupštine ove organizacije, ”saterala u egzistencijalnu krizu”. Za godinu dana protivrečnosti se nagomilalo dovoljno. OEBS optužuje Moskvu za kršenje konačnih principa Helsinških sporazuma. Rusija odgovara SAD i EU istom merom: zato što podsticanje državnog udara u Kijevu nikako nije u duhu dokumenta čija se 40-godišnjica obeležava 2015. godine.

Uz to Moskva smatra da posmatrači OEBS-a u Ukrajini deluju pristrasno. Kako je izjavio početkom decembra ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov, njihova pažnja za premeštanja ustanika je suvišna, a za dejstva ukrajinskih snaga bezbednosti nedovoljna. Uz to Rusija priznaje da sama činjenica da su u Ukrajini prisutni međunarodni posmatrači odigrala je određenu stabilizacionu ulogu, ali "mi smo očekivali više".

Takav OEBS, razdiran protivrečnostima i očigledno usporen kada je u pitanju Ukrajina, dobiće Srbija. Samim tim, kako smatra šef diplomatije Ivica Dačić, Srbija pretvoriće se iz zemlje u koju šalju mirovne misije u zemlju koja predsedava organizacijom odgovornom za ovakve misije.

Naš sagovornik je Vitalij Merkušev, politikolog, direktor Evroazijske mreže političkih istraživanja.

Gospodine Merkušev, koliko je uopšte važna uloga predsedavajućeg OEBS-om? Recimo, ne sme se poricati uloga prethodnika Srbije, Švajcarske, koja je prva predložila takozvanu mapu puta, tačnije akcioni plan za regulisanje situacije u Ukrajini. I uzimajući u obzir sve složenosti, koliko sada Rusija veruje OEBS-u?

- Predsedavanje OEBS-om ima manji značaj nego istom tom EU, tako da ne treba preuveličavati razmere. Treba reći da Rusija sada ne tako optimistički kao 90-ih godina vidi ovu organizaciju. Tada je postojala nada da će OEBS biti instrument smirivanja mnogobrojnih konflikata, ali osetinska kriza je pokazala da to nije tako. Ipak mnogo zavisi od tonaliteta, kao što je to bilo u drugoj polovini 2013. godine kada je predsedavala Ukrajina. Tada je jačala saradnja nevladinih organizacija, a to je važno, pošto se u OEBS-u mnogo toga dešava na marginama.

Rusija ima tradicionalno dobre odnose sa Srbijom. Mi smo svedoci kako se delikatno ”krimska” tema u istupanjima vodećih političara ove zemlje menja na ”podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine”. Šta više, Beograd nije uveo sankcije protiv Rusije.Znači li to da za vreme predsedavanja Srbije može da se promeni tonalitet?

- Može, ali treba raditi vrlo aktivno. Bilo bi logično održati što je moguće više manifestacija vezanih za ljudska prava (na primer za prekršaje u formi ekonomske izolacije Donbasa — primedba autora). Srbi imaju veliko iskustvo po toj temi. Pri tome teško da će Beogradu poći za rukom da za pola godine aktualizuje preostala dva aspekta delatnosti OEBS-a — ekonomsku temu i bezbednost, pošto je na njih organizacija praktično zaboravila.

Srbski analitičari ukazuju na to da će predsedavajući Ivica Dačić morati da radi u uslovima sudara dva stava o Ukrajini — ruskog i američkog. Srbija ne treba da se navikava da balansira, mada, možda možete da posavetujete neki recept — kako da se izbegne subjektivnost?

- Neophodno je da Srbi predstave sve tačke gledišta. Na evropskim forumima, manifestacijama, treba da se pojave ljudi sa Krima, iako to neko uopšte ne želi. Sada protiv Krima deluju sankcije, vize za Evropu građani ne mogu da dobiju: neka Beograd pomogne, jer treba ih saslušati pre nego što im se okače etikete. Smatram da i političari iz istočne Ukrajine i Kijeva treba da rasprave odnose na dobroj, komfornoj međunarodnoj platformi OEBS-a — bolje tako nego kao 2014. godine. Srpske vlasti imaju prilično dobre kontakte sa ukrajinskim kolegama, tako da mogu da odigraju važnu ulogu u tom procesu.

Timur Blohin,