Evroazijski savez: Ugovor o njegovom formiranju je stupio na snagu

1. januara je na snagu stupio Ugovor o osnivanju Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES)  koji su 29.maja 2014. godine potpisale Rusija, Belorusija i Kazahstan.

EAES predstavlja:

-        170 miliona ljudi[i],

-        Preko 20 miliona kvadratnih kilometara teritorije, tj. 15% kopna Zemljine kugle,

-        Prvo mesto u svetu po eksploataciji gasa (22% svetske eksploatacije),

-        Prvo mesto u svetu po eksploataciji nafte (14,6% svetske eksploatacije),

-        Drugo mesto u svetu po proizvodnji mineralnih đubriva (14% svetske proizvodnje),

-        Treće mesto po proizvodnji električne energije (9% svetske proizvodnje),

-        Četvrto mesto po proizvodnji čelika (6% svetske proizvodnje) i eksploataciji uglja (6%)[ii]…

A najvažnije: EAES predstavlja „model snažnog nadnacionalnog udruženja koje je u stanju da postane pol savremenog sveta i da pri tom igra ulogu efikasne „veze“ između Evrope i dinamičnog Azijsko-Tihookeanskog regiona“.[iii]

On takođe predstavlja međunarodnu organizaciju regionalne ekonomske integracije koja poseduje međunarodni pravni subjektivitet. To znači da će se odluke Saveza i njegovih organa (npr. ekonomskog saveta, ekonomske komisije, ekonomskog suda) smatrati za  norme međunarodnog prava. To je vrlo važno jer se Rusija dugo orijentisala prema normama međunarodnog prava koje su donosili drugi, što se u vreme kada postoji totalno rušenje važećeg međunarodnog prava i formiranje novog regresivnog međunarodnog prava više  nije moglo trpeti.

U sferama rada   novog Saveza treba posebno istaći  spoljnu trgovinu  i opštu carinsku politiku. Spoljna trgovina će se obavljati na bazi principa slobodne trgovine i režima najveće povoljnosti. Članice EAES će sprovoditi koordinisanu politiku u poljoprivredi, industriji, transportu  i  energetici i usaglašeno koristiti sanitarne i tehničke norme.  Do 2016.godine treba da se formira zajedničko farmaceutsko tržište, do 2019.   zajedničko tržište elektroenergije, do 2025.   zajedničko tržište nafte, gasa i petrohemijskih proizvoda.

Savez ima naglašeno ekonomski karakter. Praksa zna za primere kada su ekonomske međunarodne organizacije postepeno postajale politički, pa čak i vojni savezi (najočigledniji primer je EKOVAS – Ekonomski savez zemalja Zapadne Afrike koji je prilično brzo prešao sa opštih trgovinskih projekata u zajedničke vojne operacije na teritorijama sopstvenih članica). Već je pravljen pokušaj da se formira savez postsovjetskih država koji bi bio širi od   samo ekonomije, ali je taj pokušaj bio neuspešan. Pre izvesnog vremena predsednik Kazahstana se izjasnio  da je protiv pripajanja Kirgizije, Tadžikistana i Jermenije Carinskom savezu, ali je pri tom podržavao prijem Turske u Carinski savez, isključivo kako  bi onemogućio  pretvaranje  Carinskog saveza u naddržavno političko udruženje koji bi ličilo na Evropsku uniju. Zato su iz nacrta Ugovora o Evroazijskom ekonomskom savezu isključeni  članovi koji se odnose na zajedničko državljanstvo, zajedničku spoljnu politiku i zajedničko čuvanje granica zemalja, članica EAES.

Stupanje na snagu Ugovora o EAES se dešava uz primetno aktiviranje ugovornih veza Rusije sa susednim državama, u prvom redu sa saveznim. 22.decembra su predsednici Rusije i Kazahstana razmenili ratifikaciona dokumenta o Ugovoru o saradnji  RF i Kazahstana u 21. veku.

Taj ugovor ne ukida bazni Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći Ruske Federacije i Republike Kazahstan, koji je zaključen 1992.godine.  Paralelno s njim je 23. decembra Državnoj dumi podnet na ratifikaciju Ugovor između Rusije i Abhazije. On je potpisan 24. novembra  i on odnose između zemljalja-potpisnica diže na viši nivo.  Ako su 2008.godine (odmah pošto je Abhazija stekla nezavisnost) Rusija i Abhazija zaključile Ugovor o prijateljstvu, saradnji  i uzajamnoj pomoći, novi ugovor  je nazvan Ugovor „o savezništvu i strateškom partnerstvu“. Uostalom, novi ugovor sa Abhazijom  će omogućiti korišćenje člana 15 Ustava Rusije, koji omogućuje prioritet  normi međunarodnog prava u odnosu na norme ruskog zakonodavstva. Konkretno, to se odnosi na uvođenje odredbe o pojednostavljenom načinu davanja državljanstva Rusije državljanima Abhazije. Glavni pravci koje reguliše novi ugovor su zajednička spoljna politika, vojna i socijalno-politička pitanja.

Obaveza da spoljna politika bude usaglašena znači  da će zemlje „tesno zajednički delovati“ na jačanju mira, povećanju stabilnosti i bezbednosti. Član 4 Ugovora određuje da će Ruska Federacija „u najvećoj meri doprinositi jačanju međunarodnih odnosa Republike Abhazije, uključujući proširenje kruga država koje su Abhaziju zvanično priznale i stvaranje mogućnosti  za njeno uključivanje u međunarodne organizacije i udruženja“. Važan je i Član 6 koji predviđa da će se agresija na jednu članicu smatrati  kao agresija i  na drugu članicu Ugovora. U tom slučaju je jedna članica obavezna da drugoj ukaže potrebnu pomoć, uključujući i vojnu, kao i da pruži podršku pomoću sredstava koja su joj na raspolaganju  kako bi se iskoristilo pravo na zajedničku odbranu. Navedeni stavovi  su  u potpunosti u skladu sa  normama međunarodnog prava, najpre sa članom  51 Povelje UN.

Ugovor predviđa da će o merama  koje su donete u vezi sa samoodbranom ugovorne strane hitno izvestiti Savet bezbednosti UN, i da će se pri izvršenju tih mera rukovoditi odgovarajućim odredbama Povelje UN. U cilju odbijanja agresije na bilo koju potpisnicu Ugovora,  obe zemlje će formirati Zajedničku grupaciju jedinica Oružanih snaga Rusije i Abhazije pod upravom Ujedinjene komande, kao i zajedničku odbrambenu infrastrukturu. Odlučeno je da u periodu neposredne pretnje agresijom i u ratno vreme komandant Ujedinjene grupacije jedinica oružanih snaga Rusije i Abhazije bude opunomoćeni organ RF[iv]. To pitanje će biti detaljnije regulisano posebnim sporazumom[v].  Osim toga, Ugovor je u glavne pravce saradnje uvrstio  i formiranje zajedničkog prostora za odbranu i bezbednost, formiranje jedinstvenog socijalnog i ekonomskog prostora, očuvanje zajedničkog kulturnog i humanitarnog prostora.

Ne može, a da se ne podvuče i priprema novog ugovora Rusije sa Južnom Osetijom[vi] koji će u značajnoj meri   obnoviti ugovor, potpisan 2008.godine, a koji je zaključen pošto je Rusija priznala Južnu Osetiju kao nezavisnu državu. Pi-ar  parlamenta Južne Osetije A. Bibilov je izjavio da će u ugovoru „naći odraz bazni interesi Republike  koja je zainteresovana za maksimalnu integraciju sa Rusijom“ u najrazličitijim pravcima.

Vraćajući se Ugovoru o EAES treba da se podvuče da je EAES otvoren za svaku državu koja se slaže sa njegovim ciljevima i principima, „pod uslovima koje su usaglasile članice“. Još pre stupanja Ugovora na snagu Savezu su se pridružile još dve države. 10.oktobra 2014. potpisan je  Ugovor o pristupanju Jermenije Evroazijskom ekonomskom savezu, a 23.decembra Ugovor je potpisala i Kirgizija. Jermenija se pridružila i svim međunarodnim ugovorima koji su zaključeni u okviru Carinskog saveza i Jedinstvenog ekonomskog prostora.  U toku posete V.V.Putina Uzbekistanu strane su se dogovorile  da će obaviti konsultacije u vezi sa mogućim potpisivanjem  ugovora između Uzbekistana i Evroazijskog ekonomskog saveza o zoni slobodne trgovine. Takođe, pi-ar Saveta Federacije je saopštio da se sprovode konsultacije o mogućem pristupanju Tadžikistana Evroazijskom ekonomskom savetu.

Formiranje EAES je nastalo kao rezultat dugotrajnog pripremnog rada u okviru takvih udruženja kakva su EvrAzES i Carinski savez. Govoreći o pređenom putu V.V. Putin je konstatovao da „integracioni projekat   već donosi praktične rezultate“. U okviru Carinskog saveza „od 1.jula 2011.godine  robna razmena je porasla za 50% i iznad je vrednosti od 64 milijarde dolara, pri čemu se poboljšala i struktura uzajamne trgovine“  - istakao je V.V.Putin.  Predsednik je podvukao da se pri tom učešće proizvoda sa visokim stepenom obrade bitno povećalo, a učešće sirovinskih roba smanjilo sa 40 na 28,9%“.

Međutim, ako se zna snaga delovanja sila koje dolaze od Zapada, a koje bi da spreče razvoj  Evroazijskog ekonomskog saveza, mora da se zna da gradnja „modela snažnog nadnacionalnog udruženja koje je u stanju da postane jedan od polova savremenog sveta“ zahteva napore koji nemaju samo ekonomski karakter. Predstoji konfrontacija na svim frontovima.

Aleksandar Mezjajev, 

[i] Zajedno sa Jermenijom i Kirgizijom – 183 miliona ljudi (7.mesto u svetu)

[ii] Pogl. Zvaničan sajt Evroazijske ekonomske komisije

[iii] Tako je udruživanje Rusije, Belorusije i Kazahstana okarakterisao V.V.Putin u jednom od članaka koji su postali baza njegovog  predizbornog programa 2012.

[iv] U Rusko –abhasku OGV ući će samo deo jedinica ruske i deo jedinica abhaske armije. Pri tom i oružane snage, i Ministarstvo odbrane Abhazije nastavljaju da postoje kao i do sada, potčinjavajući se svojoj vrhovnoj komandi.

[v] Taj sporazum treba da se zaključi u roku od 3 meseca od stupanja Ugovora na snagu.

[vi] 22.12 2014. Pomoćnik Predsednika RF Vladislav Surkov je saopštio da „usaglašena varijanta novog rusko-južnoosetinskog ugovora o savezništvu i integraciji treba da bude spreman već u januaru“ 2015g.