Politička kuhinja Evrope: spor za mesto pored šporeta

Među zemljama domaćicama zajedničke evropske političke kuhinje ovih dana je buknula prava svađa. Ali ne samo zbog uzajamnih prekorevanja ko je odgovorniji za zapušteno stanje kuhinjskog posuđa, u datom slučaju sopstvene ekonomije i finansija. Iza skandala, kako smatraju neki, stoji borba za privilegovano mesto pored šporeta.

Drugim rečima, za pravo da se određuje kome, kada i sa kakvim začinima skuvati političko jelo. Ljutina ovog začina treba da zavisi od strogosti sankcija protiv Rusije. A uloga degustatora pripada glavnom atlanskom partneru.

Zaćutite, gospošo Merkel! Ove reči su poslednjih dana obišle stranice skoro svih nemačkih listova. I napisao ih je na Tviteru na nemačkom jeziku francuski levičar Žan-Luk Melanšon. Uz to on je dodao, takođe na nemačkom: Francuska je slobodna zemlja. A na francuskom je napisao: Bavite se bolje problemima svojih siromašnih i uništenom infrastrukturom. Melanšonova replika je bila odgovor na kritiku koju je nemački kancelar Angela Merkel uputila Francuskoj u intervjuu nemačkom listu Velt am Zontag. U njemu je Merkel pozvala lidere Frnacuske i Italije da ulože veće napore u sprovođenju ekonomskih reformi.

Evropska komisija jasno je stavila do znanja, prmetila je gospođa kancelar, da mere preduzete u datom pogledu nisu dovoljne. Merkel se izrazila za podršku dodatnog roka koji je dala Evropska komisija Parizu i Rimu radi dovođenja svojih budžeta u sklad sa kriterijumima uspostavljenim u EU. To je, činilo bi se, glavna zamerka koju je jedan sused iz jedinstvene Evrope uputio drugom, što je izazvalo buru negodovanja. Kako je saopštio na primer nemački poslovni list «Deutsche Wirtschafts Nachrichten», francuski i italijanski političari su prešli na Merkel u otvoreni napad. Ne predstavljaju njihove zemlje sada najveći problem za zonu evra, izjavili su oni, već sama Nemačka. Između ostalog, među stanovnicima Nemačke, prema njihovim rečima, visok je procenat ljudi starijeg životnog doba, što vodi ka smanjenju investicija.

Kako je izjavio ministar finansija Francuske Mišel Sapen, njegova zemlja sprovodi ekonomske reforme ne zato da osvoji naklonost pojedinog šefa vlade. Ona sprovodi reforme u interesima sopstvene države. A Nemačka ima dosta unutrašnjih problema, na primer potrebnu rekonstrukciju autoputeva ili niski natalitet. Što se tiče poslednjeg, za 20 godina, primetio je Sapen, Francuska može da izbije napred po broju stanovnika.

Nedoumicu zbog kritike Merkel izrazio je i italijanski državni sekretar za pitanja Evrope Sandro Goci. Prema njegovim rečima, SAD i Međunarodni monetarni fond su odobrili korake koje je preduzela vlada Matea Rencija. Angeli Merkel bilo bi bolje da se pozabavi rešavanjem sopstvnenih problema, na primer, traženjem novih izvora za investicije u ekonomiju. Nemački Di Velt je saopštio ovih dana pozivajući se na francuski radio Europ 1 da 10. decembra ministar ekonomije Francuske Emanuel Makron namerava da predstavi program reformi. Tako da, prema rečima saradnika ministarstva, kritika Merkel je stigla u nedoba. I uopšte, govorili su oni u privatnim razgovorima, njima je dosadilo stalno da slušaju izraze Nemačka je nezadovoljna, Nemačka zahteva. Treba primetiti da je previše nervozna reakcija Francuza i Italijana na kritiku od strane Angele Merkel usledila u kontekstu oštrijih izjava gospođe kancelara na račun ruskog rukovodstva. Tako oštro da je to već postalo predmet nagađanja politikologa – šta se dešava sa šefom nemačkog kabineta? U štampi su se pojavili naslovi poput: Merkel želi rat sa Rusijom? A nemačko Internet-izdanje Sve je sujeta postavlja pitanje: Koji se đavo uselio u Merkel? Jer njen ratoborni žar i rusofobija već ne može racionalno da se objasni.

Uzroci su dublji, smatra potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme Vladimir Anohin:

- Nemačka sada igra ulogu svojevrsnog nadzornika u Evropi, zauzimajući otvorenu proameričku poziciju. Ona sama pati od sankcija i uzvratnih sankcija Rusiji. A Francuska i Italija su postradale još više – to je i priča oko Mistrala i gubitak Južnog toka. Odatle ne samo istorijski, već i ekonomski koreni nesimpatija prema Nemačkoj. Smatram da je EU napukla, pri tome pukotina je krenula preko glavnih zemalja kontinenta. Mislim da je u Evropi na pomolu obziljna politička kriza. Mi ćemo izdržati, a šta će oni da rade?

Pitanje eksperta treba preusmeriti očigledno političkim liderima jedinstvene Evrope.

Oleg Severgin,