Nafta kao geopolitičko oružje masovnog uništenja

Cijena nafte ponovo je dostigla istorijski minimum. Prema mišljenju niza analitičara, cene su pale niže nego što to zahtevaju tržišni principi. Ipak za takvo stanje stvari postoje u najmanju ruku dva razloga.

Govori vodeći ekspert Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Rustam Tanakajev.

- Nažalost, ovde postoje faktori kojima je složeno upravljati spolja. Prvi od njih je Islamska država koja izbacuje na svetsko tržište naftu po vrlo niskim cenama. Teroristi prodaju naftu za oružje i municiju. Istina, zatim nafta prolazi nekoliko ruku, kako bi sakrila tragove šverca. Ali ipak stiže na tržište po ceni ispod 50 dolara za barel. Drugi faktor je rat cenama Saudijske Arabije protiv američke nafte iz škriljaca. Ovi procesi određuju niski nivo cena. Što se tiče Islamske države, Amerikanci očigledno zaustaviće šverc nafte iz regiona koje su zauzeli teroristi. A Saudijci neće moći dugo da drže cene na niskom nivou. Treba očekivati da će uskoro cene skočiti. Tim pre što pri niskoj ceni nafte raste potrošnja nafte, što utiče na odnos ponude i potražnje.

Aktualna situacija direktno utiče na takozvane naftne valute, među kojima je ruska rublja. Ekonomije niza zemalja u razvoju, među kojima je Rusija, Iran, Venecuela, Ekvador, Nigerija, Alžir – direktno zavise od visokih cena crnog zlata. One zahtevaju od monarhija Persijskog zaliva da smanje eksploataciju. Ali ove po svemu sudeći ne nameravaju da se povuku. U celini, oni takođe potpuno zavise od nafte. Ali cena proizvodnje bliskoistočne nafte nalazi se na nivou od deset dolara.

Prema mišljenju većine ruskih eksperata, nafta će početi da se vraća na 80 dolara vrlo brzo. Može se sporiti o tempu tog procesa, ali nafta u savremenom svetu ne može da bude jeftina. Govori rukovodilac ekonomskog departmana Instituta za energetiku i finansije Marsel Salihov.

- Dugoročna tendencija je povećanje cena. Jednostavo polazeći od cene novih projekata u moru i drugim složenim geoklimatskim uslovima. Takvi projekti neće biti započeti pri ceni od 70 dolara za barel. A ako oni ne budu započeti, onda nafte za ekonomiju u razvoju neće biti dovoljno. I cena će odmah skočiti dva puta. Eksploatacija na ove procese odmah reaguje. Pre nego što ona bude obnovljena, može da prođe jedno pet godina. Nedostatak proizvoda uvek se balansira njegovom cenom.

Energetsko tržište, kao i sva druga tržišta, prolazi cikluse. I na njih nesumnjivo utiču geopolitički faktori. Sada politika diktira ekonomski kurs. Vodeći faktori svesno idu protiv tržišta. Ali uskoro će ih instinkt preživljavanja naterati da na prvo mesto stave faktor racionalnosti.

Sergej Duz,