Ulov izmiče lovokradicama

Od 10. decembra počeo je da važi u punom obimu Sporazum između RF i Japana o očuvanju, racionalnom korišćenju, upravljanju živim resursima u severozapadnom delu Tihog okeana i o sprečavanju nezakonite trgovine živim resursima. Ulov vodnih bioresursa ruskog porekla i produkcija iz njih će moći da se istovara u japanskim lukama samo uz specijalni dokument koji će se davati na uvid vlastima Japana – sertifikat RF, koji potvrđuje zakonitost porekla i legalnost izvoza ribne produkcije.

Ovakve sporazume Rusija je potpisala i sa drugim zemljama. U azijskom regionu a Južnom Korejom, Severnom Korejom i Kinom. O prvom složenom iskustvu realizacije sporazuma sa Južnom Korejom govori načelnik uprave Federalne agencije za ribolov Andrej Zdetovecki:

Od početka važenja sporazuma Južna Koreja je kontrolisala samo isporuke koje dospevaju na unutrašnje tržište. Istovremeno u lukama Koreje vršene je nekontrolisan istovar morske produkcije ruskog porekla sa preorijentisanjem ove ilegalne produkcije na druge luke. Švercovana produkcija je završavala u raznim lučkim skladištima, odakle je zatim premeštana u Japan, Kinu, gde u tom trenutku mehanizmi suprotstavljanja ševrcu nisu postojali. Posle dodatnih pregovora, shvatajući važnost sporazuma sa RF, Južna Koreja je usvojila niz dodatnih zakona koji omogućavaju državnim organima da kontrolišu sav istovar u lukama, nezavisno od toga kuda će se dalje usmeravati produkcija: na domaće tržište ili tranzitom u druge zemlje. U prvom redu to se tiče traženog proizvoda na stranim tržištima kao što su krabe.

Japan je četvrta azijska zemlja koja se pridružila sporazumu sa RF o borbi protiv nezakonitog ulova.

Po sadržaju svi sporazumi su tipski. Ali sa Japanom je bilo dosta neslaganja, zato je bilo potrebno više vremena za razmatranje, nego sa drugim zemljama. Pridruživanje Japana znači proboj u zajedničkom shvatanju problema očuvanja bioresursa u regionu Pacifičkog prstena, ističe Andrej Zdetovecki:

- Svi znaju da legalni rad sadrži više dodatnih troškova: poreze, organičenja ulova... Sve to povećava cenu isporuka. Ali putem dugotrajnog pregovaračkog procesa ruskoj strani je pošlo za rukom da usaglasi zajedničke stavove sa Japanom. Tamo takođe shvataju da krivilov može da nanese nepopravljivu štetu populaciji kraba, što na kraju može da dovede do smanjenja kako legalnih, tako i švercovanih isporuka. Pored toga, šverc protivreči čitavom svetskom iskustvu ekonomske bezbednosti bioresursa. I ovaj argument je neosporiv za partnere iz regiona Pacifičkog prstena.

Rusija je na današnji dan lider u borbi protiv neregulisanog, nekontrolisanog ulova. Prvo iskustvo je stečeno u Severoističnom Atlantiku, gde je takođe bio formiran efikasni mehanizam državno-lučke kontrole. Zemlje potpisnice datog sporazuma su osigurale faktički potpuni prekid krivolova u basenu Severoističnog Atlantika.

Tatjana Hlonj,