Ukrajinska istorija se pretvara u mitologiju

Ukrajina optužuje za sve nevolje Rusiju. Od istočnog suseda prave monstruma koji tobože izvršava nuklearne napade, a skoro pre jednog veka je priredio genocid Ukrajinaca. Za aktualnu krizu, smatra Kijev, takođe je kriva Moskva. Moguće da deceniju kasnije događaji na jugoistoku zemlje takođe će se nazivati pomorom glađu.

Kakva generacija može da se vaspita na takvoj istoriji i da li sa njim može da izađe na kraj ukrajinska vlast?

Osećaj sopstvene važnosti Ukrajinci su verovatno nasledili od Velikih Ukra, koji su stajali na izvoru čovečanstva. Samo vanrednom veličinom nacije može da se objasni to što Moskva tobože pokušava da je uništi tokom čitave svoje istorije. Posebno svesni građani savremene Ukrajine uopšte trude se da to objasne time što ih se Rusija jednostavno plaši. Zato je 30-ih godina svesno priredila u SSSR glad i, kako bi naterala da pate nesrećni stanovnici republike, pristala je da gladuje i sama. Mada određenje Pomora glađu samo po sebi nije tačno. Da, bila je glad od koje su patili svi. Da, bile su određene teškoće i propusti. Ali smatrati da je to bio plan sovjetskih vlasti bezumno je. Eksperti tvrde da je prvi put ova ideja pala na pamet Amerikancima. Tako smatra stariji naučni saradnik Instituta ruske istorije RAN, magistar istorije Andrej Marčukov:

- U osnovi su istraživanja dva američka istoričara: Roberta Konkvesta i Džejmsa Mejsa. Oni su prvi pokrenuli ovu koncepciju da je glad planirao Staljin kako bi slomio seljaštvo i uništio Ukrajince. Koliko god da su tražili dokumenata, nisu našli. Čak zapadni istraživači su odustali od ove koncepcije. Šta više, jedan od osnivača ove koncepcije faktički se nje odrekao. A Ukrajina nastavlja da se za nju drži.

Istorija ukrajinske države se menja tako naglo i hirovito da ne polazi uvek za rukom da se prati tok misli autora.

Neočekivani sižei i obrti u njihovim radovima objašnjavaju se neophodnošću vaspitavanja nacionalne samosvesti. Ali iz nekog razloga naciju pokušavaju da ujedine mržnjom, a ne konstruktivnim idejama. Radi toga je neohodno uništiti, zaboraviti ili preokrenuti svako podsećanje na veze sa Rusijom. I usmeriti sve snage na pronalazak nove zajedničke istorije sa Evropom i SAD. Radi toga je Ukrajina rešila da izbriše iz svog sećanja Veliki otadžbinski rat i da zaboravi na svoj Dan Pobede – kraj rata se sada slavi zajedno sa Evropom. Sve to su koraci na putu ka Evrointegraciji, smatra zamenik šefa katedre za zemlje postsovjetskog prostora RGGU Aleksandra Levčenkov:

- Ukrajina se usmerila na ubrzani proces pokušaja integracije u EU, kao i na jačanje evroatlantskih tendencija. Podrazumevajući ili savez, ili direktno stupanje u NATO. I u vezi sa tim ponovo aktualizaciaj razmatranja pomora glađu kao činjenice genocida može da odigra određenu ulogu, dokazujući ukrajinskom društvu da prema mišljenju autora koncepcije Ukrajinu ne vezuje tako mnogo sa Rusijom, kao što se to predstavljalo u sovjetskom periodu. To nije istorijski, već politički prilaz.

Ukrajinski udžbenici istorije odavno su već počeli da liče na fantastične romane, čiji svaki red zrači nacionalnom ili čak nacionalističkom idejom. To da zemlja živi u sopstvenoj, paralelnom realnosti, jasno je pokazao Majdan. Tada je postalo očigledno da mladi Ukrajinci, vaspitani na lažnoj istoriji, ne mogu da se prilagode postojećim uslovima.

Marija Baljabina,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut