Neispričana tragedija Donbasa

Svedočanstvo očevica iz Donbasa, situacija u Luganskoj Republici, o uništavanju infrastrukture, o ćutanju italijanskih medija

Bertolazi Elizeo (Bertolasi Eliseo) je očevidac događaja u Donbasu, antropolog, stručnjak za Ukrajinu

Srušene škole, hramovi i bolnice – takav je danas žalosni pejzaž mnogih gradova u Donbasu. Kako ljudi žive među ruševinama? Eksplozije projektila koji lete ka stanovništvu i uništavaju infrastrukturu Donbasa, čuju se u samom centru Evrope, ali italijanska štampa o tome ćuti. Da bismo razjasnili situaciju povezali smo se s Elizeom Bertolazijem, italijanskim antropologom, saradnikom Više škole za geopolitiku i srodne nauke.

Nazvali smo ga telefonom u Donbas i evo šta je on ispričao nalazeći se na licu mesta događaja.

Elizeo, gde si sad?

- Dobar dan svima. Trenutno se nalazim u Donjecku, stigao sam sinoć kasno. Sad se spremam da izađem u grad, da vidim kako ljudi žive.

U Donbasu si već nekoliko dana, šta si uspeo da vidiš?

- Zaista, stigao sam pre nekoliko dana i već sam obišao neke gradove u Luganskoj oblasti. Bio sam u samom Lugansku, Prvomajsku i u Novosvetlovki, to su gradovi na desetak kilometara od Luganska.

I kakva je tamo situacija? Da li ima puškaranja ili strane poštuju primirje?

- 15. decembra popodne, kad sam bio u Lugansku, slušao sam artiljerijsku paljbu oko sat vremena. Jasno je da ljudi žele da mir nastupi što je moguće pre, ali ne veruju u to da će se rat brzo završiti. Dakle, kako ljudi žive? U Lugansku naizgled život pomalo počinje da ide svojim tokom, a u selima je loše: sve je uništeno, a napolju je zima. Ljudi uglavnom žive od humanitarne pomoći koja dolazi iz Moskve. Znamo da je Kijev obustavio isplatu penzija i socijalne pomoći, zato kozaci iz humanitarnog bataljona otvaraju mesta na kojima dele pomoć, gde se mogu dobiti hrana i lekovi, i trude se da na svaki način podrže stanovnike izmučene ratom. Kod njih dolaze starci, žene, deca...

Stiče se utisak da cela zemlja živi u režimu mobilizacije, svi se trude da pomognu koliko mogu. Ljudi su složni i pomažu jedni drugima na svaki način.

- A kakva je situacija na selu? Da li stanovnici sela izlaze napolje? Kako uopšte protiče dan čoveka koji živi u ratu u potpuno razrušenom gradu?

U Prvomajsku i Novosvetlovki napolju skoro da nema ljudi, posle početka borbenih dejstava većina je požurila da se sakrije s druge strane granice, u Rusiji. Ostali su uglavnom starci i invalidi koji se teško kreću. Svi oni žive u potpunoj bedi i svakodnevno čekaju pomoć od kozaka. U Novosvetlovki sam posetio lokalnu bolnicu, tačnije, ono što je od nje ostalo. Lekar s kojim sam razgovarao je plakao kad mi je pričao šta se desilo. Put koji prolazi kroz naselje meštani nazivaju «putem života». Ovaj drum spaja Lugansk i Rusiju. Zahvaljujući tome mnogi stanovnici Luganska su uspeli da se sakriju u Rusiji i upravo ovim drumom sad stiže humanitarna pomoć iz Moskve.

Prošlog leta je ukrajinska vojska pokušala da zatvori drum i opkolila je naselje sa svih strana. Zatim su u izvesnom trenutku snage DNR prešle u kontranapad i potisnule vojsku iz Kijeva. Saobraćaj na drumu se nastavio. Opsada Novosvetlovke je trajala mesec dana. Užasno je ono što sam ovde video: bolnica, škola, dom kulture, vodovod – sve, bukvalno sve je uništeno. Čak su i u crkvu pucali!

Nisu poštedeli ni crkvu, ni školu, ni bolnicu... Kako si se osećao gledajući sve to?

- To se rečima ne može izraziti. Osećao sam se užasno. Zamislite: u italijanskoj štampi o ovom ratu nema ni reči, a odavde do Italije ima samo tri sata leta. Kako je to moguće? Gradovi, instalacije – sve je uništeno, ljude bombarduju, a o tome nema ni reči. U bolnici u kojoj sam bio srušena su čitava odeljenja, tamo jednostavno ništa nije ostalo. Bolnica je pretvorena u ambulantu. Lekar koji je plakao kad je razgovarao sa mnom preklinjao me je da odem u Italiju i da zamolim za pomoć, da im se pošalju oprema i lekovi. To je ono što sam video.

Hajde da stavimo tačku iznad „i“,zato što novinari često govore pogrešne stvari. Iz kog pravca je tačno bila otvorena vatra? Šta kažu stanovnici posle pucnjave?

- Novosvetlovka se nalazi na drumu koji je zatvorila ukrajinska vojska. Sva razaranja su delo ukrajinskih vojnika. Meštani ipak kažu da su mnogo gori bataljoni Nacionalne garde koji su jednostavno nemilosrdni prema stanovništvu. Takve su činjenice. Kad mi neko kaže da branioci Luganska sami pucaju u sebe kako bi prebacili krivicu na Kijev meni je to smešno. Neka oni koji veruju u te priče sami dođu na lice mesta i neka vide šta se tamo dešava.

Tatjana Santi,


Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut