Neverni Zapad naspram mudrog Istoka

Sve je počelo sa podudaranjem interesa Rusije i Kine. Moskva je tražila nova tržišta za svoje energetske resurse. Pekingu je bio neophodan nov i pouzdani izvor. Kina već odavno razmišlja o diverzifikaciji isporuka gasa za unutrašnju upotrebu. Tako je pre 10 godina određena polazna tačka za nove strateške planove dve svetske države.

Postignut je dogovor. Potpisan je sporazum veka - tako su eksperti ocenili prvu lastu grandioznih planova Rusije i Kine. To što se NR Kina nalazi među glavnim korisnicima ruskog gasa daje za pravo da se pretpostave obimi, rokovi i maršurute isporuka.

Udeo prirodnog gasa u energetskom balansu Kine se neprekidno uveličava. Prema podacima sa kraja 2007. godine, ova cirfa je činila 3%, a već 2010.godine udeo se dva puta povećao. Prošle godine Kina je pokazala šestostruki rast tražnje. To daje osnove da se pretpostavi da će 2015.godine, bez preuveličavanja, ova država postati osnovni pokretač svetskog gasnog tržišta. Prema prognozama eksperata, za 25 godina NR Kina će činiti 14% svetske potržanje za resursima, zauzevši drugo mesto iza SAD. Značajan deo rastućih potreba Kine, spremna je da zadovolji Rusija. Govori zamenik direktora Instituta Svetske ekonomije i međunarodnih odnosa RAN Vasilij Miheev:

- Pre otprilike 10 godina, Kina je počela masovni program transformacije industrijskog kompleksa na severoistoku zemlje. Tamo je bila stara insdustrijska baza, sagrađena pre 50 godina. Ona je u međuvrmeenu potpuno izgubila svoju konkurentnost i zbog toga je bio postavljen novi zadatak da se ona modernizuje. Za to je bilo neophodno da se obzebede isporuke nafte i gasa. U vezi sa tim, za Rusiju se otvorila nova mogućnost. Upravo tada, postalo je očigledno podudaranje obostranih interesa.

Zajednički rusko-kineski projekat „Snaga Sibira“ u okvirima već postignutog sporazuma, pretvara NR Kinu iz potencijalno u realno tržište energetskih resursa. Ne treba spekulisati govoreći o alternativi tržištu EU, u tom smislu Kina može da popuni ili kompenzuje smanjenje potražnje u Evropi. Ali, Moskva i Peking se neće zaustaviti na postignutom. Već se vode pregovori o mogućnosti dopunskih isporuka ruskog gasa i po drugim maršrutama. Na primer, po zapadnoj maršruti kroz gasovod „Altaj“. Govori zamnik generalnog direktora za gasna pitanja Fonda nacionalne energetske bezbednosti, Aleksej Grivač:

- To je u vezi sa tim što Rusija prolazi kroz određeni problematični period sa svojim tradicionalnim izvoznim tržištem – Evropom. A zapadna maršruta- takozvani gasovod „Altaj“- pretpostavlja punjenje i eksport gasa sa izvora u Zapadnom Sibiru. Maršruta se može organizovati dosta brzo. Resursna baza je praktično gotova. Za Rusiju je to mogućnost diverzifikacije rizika koji su povezani sa negativnim tendencijama koje vidimo na evropskom tržištu gasa.

Na pitanje da li će biti dovoljno gasa za obezbeđivanje rastućih potreba NR Kine, eksperti bez sumnje odgovaraju da su rezerve Rusije toliko velike, da ona može da snabdeva ne samo Kinu, već i druge države Azijsko-Tihookeanskog regiona.