Strogo cenzurisana đačka lektira (I)

„Minolovci na nemoral” detetkovali  i „nemoralne pečurke“ koje rastu u „Norveškoj šumi“ Haruka Murakame

U SAD je sve je veći broj dela domaćih,  ali i svetskih pisaca koje školski odbori pojedinih škola u nekim saveznim državama izbacuju iz đačke lektire kako ne bi štetno uticala na morlani razvoj njihove dece.

Operacija prečišćavanja školske lektire  najčešće se izvodi pred početak nove škoslke godine

Skoro po pravilu se dešava   da se neporsedno pred početak nove školske godine,  iz spiska obavezne školske  lektire  odstranjuju dela  koja bi po mišljenju sirotih,  malih cenzora,  u ulozi brižnh roditelja,  mogla naškoditi  u moralnom razvoju njihovog čeda.

„Minolovci na nemoral” detektovali preobilje „nemoralnih pečuaraka otrovnica“ koje rastu u „Norveškoj šumi“ Harukia Muarakamia

Tako se  u jednoj  školi u gradu Vilmjastaunu,  okrug Monro-Taunšip,  savezna država Nju Džersi,  kao jedan od mnogobrojnoh slualjeva desilo  da je  „Norvešku šumu“ (Norwegiar Wood) slavnog japanskog pisca Harukia Murakamia,  „cenzorski  roditeljijum” školskog odbora percrtao iz lektire  pošto  su  istoj  „minolovci na nemoral“    detetkovali preobilje  seksualnih scena u tom  romanu,  sve same nemoralne pečurke  otrovnice dečjih duša.

To  je ko zna koji slučaj po redu     da  školske vlasti  ograničavaju pristup učenicima  knjigama iz obavezne školske lektire sa sadržajima koji  se roditeljima  ili ne sviđa,  ili im se ne bi mogao svideti,  ukoliko se,  naravno, prethodno upoznaju  sa njim,  što nije obavezno i što se ne dešava baš vazda.

Ni Sara Okler nema šta da traži u školskoj lektiri

Najpre se pod udar cenzure narogušenih članova školskog odora jedne škole našla knjiga Sare Okler „Twenty Boy Summer“ u kojoj  su,  kako se pokazalo,  suviše otvoreno  opisivane  seksualne scene tinejdžera.

Ni majstor detektiva, Artur Konan Dojl, nije poželjan u đačkim knjigama

Dve nedelje potom,  u saveznoj državi Virdžiniji  zabranjen je roman „Etida  grimiznih nijansi” Artura Konana Dojla:  majstor detetivskog žanra je opisao običaje mormonske zajednice,  što prema mišljenju članova školskog odbora,  može izazvati „raspirivanje mržnjhe učenika prema mormnonima”.
„Klanica   broj pet“ neimara  Kurta Voneguta,  proglašena  za „divlju gradnju“ u lektitri ,  i kao „kuća za rušenje”,  nije dobila legalizaciju školskog odbora 

Zabarana „Klanoc e broj pet“(Slaughterhouse Five) Kurta Voneguta (Kurt Vonnegut) koja je progalašena za „divljui gradnju“ i kao kuća za rušenje nije dobila legalizaciju od školskog odbora.

A sve to  nije prošlo bez reakcije javnosti:  svoj protest protiv kršenja Prvog amandmana  izrazili su predstavnici Književnog društva SAD,  Nacionalni  komnitet  za sprečavanje cenzuzre  kao i  Spomen biblioteka  „Kurt Vonegut”  koja je obezbedila za đake 150 besplatnih  primeraka  zabranjenog romana.

Ni „Obmana:  Odrastanje  na metamfetaminu” Nika Šefa nije za lektiru

Sa spiska je izbrisana kao nepodobna za  đake  i opasna za formiranje njihovog moralnog svetonazora  i autobografsko delo Nika Šefa:  „Obmana:  Odrastanje na metamfetaminu”

 U ovom tekstu ćemo su duže zadržati na na slučajevima cenzurisanja „Klanice  broj pet“ Kruta Voneguta i „Norveške šume“ Harukia Murakamija.

Voneguta spasio Prvi amadman

Spomen biblioteka  koja nosi ime Kurta Voneguta pomogla je učenicima jedne škole  u državi Misuri čiji je školski odbor zabranio knjigu „Klanicu broj pet“ izbacivši je iz obavezne školske lektire.

Uprava Biblioteke poziva na svom sajtu  „da se zaustavi bezumlje“   i obećava lično angažovanje bibliotekara da se pomogne uskraćenim učenicima  upoznavanje  sa ovim romanom.

Upravni odbor Biblioteke je odlučio da 150 primerak „Klanice broj pet“ besplatno distirbiuira učenicima  posle dobijanja  adresa  elektronkom poštom. 

Kod  Kunta Voneguta nastavnici otkrili toliko „nepristojne leksike“ od koje bi „i mornari  pocrveneli”

Školski odbor je   pre toga odlučio da  zabrani roman i izbriše ga iz spiska obavezne školske lektire nakon što su  se predavači žalili da u romanu ima toliko „nepristojne“ leksike  od koje bi i „mornari pocrveneli”,  a osim toga  delo je prepuno opisa surovosti,  nasilja i  seksa.

U članku objavljenom u lokalnim novinama profesor Vesli Skrogins   tvrdi da je sve to neprimereno maloletnoj deci.

Nenadležnost školskih odbora da cenzurišu lektiru

Treba istaći da saglasno sa američkim školskim zakonodavstvom školski odbor nije ovlašćen da zabrani  upotrebu bilo kakve knjige u nastavi  iz ideoloških razloga ili zato što nije saobražena etčkim načelima,  pa je zato doneta odluka da se  priustup tekstu romana  zabarni  samo  deci  određenog uzrasta,  u ovom slučaju mlađeg.

Jedan od članova školskog odbora, Vern Majnor,  je obećao da će učenicima biti dozvoljeno da čiatju zabranjene knjige  za vreme dopusnke nastave,  ali samo u slučaju da su se  roditelji prethodno saglasili. Ali u slučaju „Klanice broj pet“ školske vlasti su bile nemilosrdne:  roman je izbačen iz školske bilbioteke i iz nastavnog plana i programa za sva vremena.   

Direktorka spomen-biblioteke u akciji

Sa svoje starne,  Džulija Vajhted,   direktorka spomen biblioetke „Kurt Vonegut“ je u  jednom  intervjuu naglasila da je zabarna skandalozna,  pošto će kroz nekoliko godina sadašnji đaci moći da glasaju  i da budu primnljeni u vojnu službu,  da služe svojoj domovini.
„Sve je to toliko odvratno i dostojno sažaljenja   što su te mlade punoletne građane progalsili nedovoljno zrelim da  bi im dali mogućnost da se upozanju sa temama   koje je obardio jedan tako ugledan ratni  veteran,  kao što je Kurt Vonegut”,  sa ogočenjem je istakla dirtektorka Biblioteke,  dodajući:

-Mi smtaramo da je neohodno primeniti Prvi amandman. Nikoga na pozivamo da voli tu knjuga,  ali hoćemo  da sami odlučite  kako  ćete se prema njoj donositi! 

Zaustavite bezumlje!

Akcija o čijem početku je objavljeno na sajte Spomen bibilioteke,   odvija se pod nazivom "Zaustavite  bezumlje!” i u potpunosti osvetljava  odnos saradnika ustanove  prema onomne što se desilo.

Radi se o tome što je roman Kurta Vonetuga  već i ranije  zabranjivan,  izbacicvali su ga  iz javnih  biblioteka u SAD  i na svaki način se pokušavalo da se ograniči njegova distribucija. 

U romanu je na upečatljiv i dramatičan način opisano bombardovanje Drezdena od strane savezničke avijacije  tokom Drgog svetrskog rata koje je pisac doživeo i preživeo budući da je bio u nemačkom zarobljeništvu.

Čudom je ostao žvi nakon velikog bombardovanja i razaranja. 

Vonegut je kao nemački  zarobljenk učestvovao u raščišćacvanju ruševina i zakopavanmju mrtvih,  što je kasnije opisao u romanu.

„Norveška šuma“ Harukia Murakamia izbrisana iz školske lektire

Radnja  romana  objavljenog 1987. dešava se u Japanu  1960-ih godina:  19-godišnji Toru Vatanbe pokušava da se razabere koga on ustrvari voli-devojku svog umrlog prijatelja Naoku ili veselu lepoticu Midori.

Scena koja je izazvala burnu reakciju i nezadovoljstvo đačkih roditelja  je sećanje Nokinih susetke u bolničkoj sobi.

Ovo je inače najpoznatiji Murakamijin roman- samo u Japnu štampan je u više od 10 miliona primeraka,  a još 2, 6 miliona je prodato u prevodu na preko 40   jezika.  Godine 2010.  prikazana je ekrarnizacija „Norveške šume“,  film je snimio farncuski reditelj vijetnamaskog porekla Čan An Hung.

Amerikanci zabranili „Norvešku šumu”,  ali,  slava Bogu,  ne svuda

A Ameriknci  su roman zabranili.  I to,  slava Bogu ne svuda,  nego samo u okrugu Monro-Taunšil,  savezna država Nju-Džersi.

Tamo su roditelji učenika viših razreda (!)  zaključili da je  za njhovo čedo još rano  da čiata opise lezbijskog  seksa.  Zaista čudna vaspitna mera,   u liceju licemerja  kad se zna da današnji učenici starijih razreda u opisu  seksualnih scena mogu da se opredele ili za Murakamija ili pak za Tintzo Brasu!

Obračun i žestoko uzvraćanje  narkoticima

„Smatram da ta knjiga nije potrebna tinejedžerima. Bila sam prosto šokirana kad sam je pročitala”,  izjavila je jedna  majka učenika. 

Kad su  se odrasli u okrugu Monro-Taunšil,  savezna država Nju-Džersi, razračunali sa seksom u leketiri,   prešli su na obračun i žestoko uvzvaraćanje – narkoticima. 

Zajedno sa „Norveškom šumom“ sa spiska lektire su izbrisane i uspomene,  autobiografija  Nika Šefa:  „Obmana:   Odrastanje na metamfetraminu“ (Tweak: Growing  Up on Methamphetamines) i to „zbog opisa homosekslulanih orgija pod dejstcvom narkotika”,  kako je  rečeno u obrazloženju,
iako je ta knjiga namnejna pre svega kao  delo predostrožnosti za mlade. 

Ali brižnim roditeljima bilo kakvo spominjanje takvih stvari zvuči kao njihovo reklamniranje i propagiranje. 

Homoseksusalizm uvršten u opšti kriminal

Pošto   je i homoskesualizam uvršten u sveukupni „kriminal”,  pa je zato knjiga proglašena nepodobnom za lektiru američkih uečnika. 

„Crveni dečak: Put oca kroz zavisnost od sina“ Dejvida Šefa-nije zabranjen

Znaimljivo da nije  zabranjena dilogija “Crveni dečak: Put oca kroz zavisnsot od sina “, koju je napisao Nikov otac,  Dejvid Šef.  

„Sada su  prosvetna  i bibliotekarska  udruženja   po  pitanjima koja se tiču seksualnosti  pod jakim uticajem  i kontrolom veoma  radikalne  liberarne ideologije”-objašnjava razloge zabrane knjiga  predstavnik jedne od hrišćanskih organizacija obuhvaćenih istraživanjem  porodice, Piter Sprit,  autor istraživačkog projekta  o
 

preosmišljavanje  instituta braka.
„Prema shvatanjima nekih levičarskih aktivista  pristup  dece seksulanim materijalima je manje zlo od censure”,  ističe Piter  Sprit. 

Predstavnici škola smatraju da to nije cenzura

Uostalom,  predstavnici škole u državi Nju-Džersi smatraju da brisanje knjiga Haruki Nurakame i Nika Šefa  sa  spisaka obavezne đačke lektire nije ni u kom slučaju bilo koji oblik cenzure.

Po mišljenju supernadzornika Čaka Irlinga,  rešenje je doneto u skladu sa procedurom –spisak su zajedno sastavili uprava  škole,  nastavničko  veće,  biblitekari,  a zatim ga je potvrdio Gradski savet za obrazovanje.

„Mi ne želimo da izazovemo skandal,  mi jednostavno hoćemo da primoramo učenike da čitaju  knjige”,  izjavio je Irling. 

On je dodadao da će  ubuduće i roditelji učestovati u sastavljanju spsika i to ne samo po “izjavljenim žalbama “na   štetni uticaj njihovoih sadržajha,  kako se ekscesi ne bi ponovili. 

Sudbina knjiga kao usud Kafkinog Jozefa K. 

Ovaj zapis ćemo završiti parafrazirajući početak Kafkinog Procesa „Mora da je neko oklevetao Jozefa K. , jer iako nije učinio nikakvo zlo,  jedne noći bio je uhapšen”.

Mora da je neko oklevetao knjige iz školske lektire u okrugu Monro –Taunšip,  savzna država Nju-Džersi,  SAD,  jer iako nisu učinile ništa loše,   od 2001.   pre početka svake godine izbacuju ih iz škoksle lektire, i to sve nove i nove naslove. 

Kakva li ih sudbina očekuje,  kakvi li im dani predstoje,  saznaje  se nešto više   u poslednjoj sedmici septembra    kad  se godinama održava,  sada već tradicionalna,  „Nedelja zabranjenih knjiga”.

A  do tada ćemn pričekati,  s nadom u Boga (a u koga drugog ?) da spisak zabranjenih naslova spadne bar na dva slova (a i to je mnogo,   samo što moramo biti realisti. )

Ako može. 

A može.


Branko Rakočević