Kuba iznela spisak zahteva SAD-u

Predsednik Kube Raul Kastro izneo je uslove bez čijeg poštovanja potpuna obnova diplomatskih odnosa Havane i Vašingtona nije moguća. On je zatražio da se ukine trgovinski embargo, da se Kuba isključi sa spiska zemalja koje sponzorišu terorizam, kao i da se Kubi preda vojna baza u Guantanamu, gde se nalazi američki zatvor za teroriste.

Kao što vidimo, spisak je kratak, ali svaka tačka je principijalna. Samim tim Raul Kastro je prekinuo špekulacije na temu da se Kuba savila pred SAD i radi nekakvog popuštanja sankcija izneverila svoje ideale nezavisnosti i slobode. Obnova diplomatskih odnosa je obostrani proces, za to su zainteresovane obe strane. Zato ovde nema mesta kapitulaciji, moguć je samo kompromis, podvlači zamenik direktora Instituta za Latinsku Ameriku Nikolaj Kalašnjikov.

- SAD su zainteresovane za to da se vrate na Kubu u punom obimu. Obamina administracija shvata da je blokada Kube bila greška i da ništa korisno nije dala SAD. Pitanje je koliko su svi toga svesni. Kuba, naravno, takođe je zainteresovana za ukidanje blokade, zato što je sada ekonomski razvoj zemlje otežan. Šta više, blokada ometa kompanije drugih zemalja da obavljaju ekonomsku delatnost na Kubi. Ali Kuba je zainteresovana za obnovu odnosa samo u punom obimu. Sama po sebi obnova diplomatskih odnosa i otvaranje ambasada, naravno, koristan je korak. Mada u principu na Kubi deluje "ofis interesa" koji je u suštini ambasada, mada u nešto suženom obliku. Zato uzajamno otvaranje ambasada neće rešiti problem.

Odluku o obnovi diplomatskih odnosa posle poluvekovne konfrontacije doneli su u decembru prošle godine Raul Kastro i Barak Obama, posle ličnog telefonskog razgovora. Kao potvrdu dobrih namera, strane su razmenile uhapšene špijune i političke zatvorenike. Prošle nedelje u Havani su održani prvi pregovori kubanske i američke delegacije. Zajednički jezik je nađen po pitanju borbe protiv epidemije Ebola, zaštiti životne sredine, sprčavanja trgovine belim robljem. Ali ispostavilo se da povodom ljudskih prava stavovi su principijalno različiti. Kamen spoticanja je problem migracije. Nije pošlo za rukom ni da se usaglasi datum otvaranja ambasada.

Kubanci koji i ranije nisu previše verovali golim tvrdnjama SAD, sada traže od Vašingtona konkrente korake. Jedan od njih treba da bude zatvaranje vojne baze Guantanamo na ostrvu. Teritoriju od 117 kvadratnih kilometara Amerikanci su iznajmili od Kube 1903. godine. Posle pobede kubanske revolucije 1959. godine, Havana je prestala da prima od Vašingtona zakup i zatražila je da Amerikanci napuste njenu teritoriju. Ali SAD su još uvek tamo.

Takav odnos prema normama međunarodnog prava i javnim obežanjima lidera države pružili su osnove lideru kubanske revolucije Fidelu kastru da izjavi da on ne veruje SAD, mada i pozdravlja mirno razrešenje konflikta. A američka administracija, kao i uvek, ima rezervni manevar. Odluku o Kubi predsednik Obama ne može da donosi sam. Izuzimanje Kube sa spiska zemalja koje sponzorišu terorizam nalazi se u kompetenciji Stejt departmenta, a ekonomski embargo može da ukine samo Kongres. Uvek može da se kaže da ideje lidera SAD nisu podržale ostale grane vlasti. Šta da se radi – demokratska zemlja.

Natalija Kovaljenko,