Japan sprema "revoluciju robota"

Japan sprema "revoluciju robota". "Ova godina mora biti početak ere revolucije robota. Privatne kompanije i državni instituti se moraju ujediniti kako bi se ovaj zadatak ostvario", izjavio je premijer Abe Sindzo na sastanku specijalne komisije vlade Japana.

Prema planovima vlade, do 2020. godine, kada bi u Tokiju trebalo da budu održane Olimpijske igre, država mora da izvrši revoluciju, koja će se ogledati u korišćenju robota u najrazličitijim sferama života: u poljoprivredi, medicini, građevinarstvu itd. Ovim povodom izdvojena je suma od 2,4 triliona jena ili oko 20,3 milijardi dolara, što je 4 puta više od sume koja je do sada bila izdvajana za slične projekte.

Akcija robotizacije uslovljena je sve bržim starenjem društva i smanjenja broja radno sposobnog stanovništva. A sasvim niski nivo spoljne radne migracije pojačava problem, što i tera vlasti da traže neobična rešenja. Mogu li roboti postati alternativa radnim migrantima? Na ovo pitanje, za radijo "Sputnik" odgovara profesor Univerziteta Takusjoku- Vasilij Molodjakov, koji u Japanu već dugo živi:

- Jedina sfera gde bi robotizacija imala veliki značaj, po mom mišljenju, to je sfera medicinskih usluga. To su najpre medicinski radnici srednjeg stepena, koji se brinu o nepokretnim, ležećim pacijentima i starim licima. U Japanu društvo zaista stari. Sada u državi ima oko 50 hiljada ljudi starijih od 100 godina, a njihov broj raste, i to veoma brzo. Zaista, za ovakve bolesnike je neophodna posebna nega. U Japanu ovaj posao nije prestižan, iako je prilično dobro plaćen. I ovde se sa jedne strane propagira da je to veoma potrebna i dobra profesija. A sa druge strane- aktivno se radi na tome da se osmisle i puste u rad razne mašine i roboti koji bi olakšali brigu i negu starih i nepokretnih lica. Što se tiče drugih sfera delatnosti, obzirom da su roboti još uvek skupi, onda za njega mora postojati i ekonomska računica. I naravno, roboti su dobrodošli za sve opasne poslove. Tako da mislim da još uvek nije robotizacija alternativa radnim migrantima...“

Roboti u čitavom svetu dobro služe u automobilskoj industriji, gde je neophodna tačnost i brzina. Čuveni japanski profesor sa Univerziteta iz Osake Isiguro Hirosi radi na stvaranju robota-humanoida, koji mogu da zamene direktora televizije, glumca ili lektora. Ali, to su još uvek eksperimenti.

Inženjeri konstantno usavršavaju robote, čine ih sve pamentijim. Ipak, teško da će programirana mašina moći da vozi, ako nema mogućnost da samostalno misli, analizira situaciju i donosi odluke. Ako govorimo o robotima- pomoćnicima u nezi bolesnih, koji su zaista veoma potrebni, i to ne samo u Japanu, tu postoji još jedan važan faktor. U velikom broju slučajeva, upravo ovim bolesnicima, osim fizičkih usluga, često je neophodan topli ljudski razgovor, za šta roboti nisu sposobni.

Ljudmila Sakjan,