Boško Obradović: Ekonomski patriotizam

„Vašingtonski konsenzusˮ, ekonomski model koji se u Srbiji kontinuirano sprovodi od 5. oktobra 2000. godine do danas, doživeo je definitivni krah i treba ga proglasiti štetnim i prevaziđenim. Tri osnovna pravca ekonomskih reformi na kojima počiva ovaj neoliberalni ekonomski koncept: stabilizacija, liberalizacija i privatizacija, doveli su do uništavanja domaće privrede i ekonomskog sloma Srbije.

Stabilizacija je prouzrokovala precenjeni kurs dinara koji odgovara isključivo uvozničkom lobiju i guši domaću proizvodnju i izvoz. Liberalizacija tržišta donela je ukidanje carina na uvoz strane robe, čime je ubijena konkurentnost domaće robe. Privatizacija se pretvorila u rasprodaju prirodnih i privrednih bogatstava. Za to vreme traje sve veće i veće zaduživanje države kod inostranih poverilaca, dok istovremeno pada industrijska proizvodnja, raste nezaposlenost, smanjuju se plate i penzije.

Sve vladajuće elite u poslednjih 15 godina gledale su u strane investitore kao u bogove koji dolaze da reše sve naše probleme. Strane banke, strane kompanije, strani trgovinski lanci, strani mediji… preuzeli su primat u našoj državi. Njima su se klanjali i izlazili im u susret svi od predsednika države, preko premijera i ministara, do gradonačelnika i predsednika opština. Njima je davano 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto, besplatno građevinsko zemljište, kao i brojne druge pogodnosti. A oni su dolazili u Srbiju uglavnom samo zbog iskorišćavanja tih pogodnosti, jeftine radne snage i brze zarade, često prikazujući svoje poslovanje sa gubitkom kako ne bi plaćali porez državi Srbiji na profit koji su na razne knjigovodstvene načine iznosili u inostranstvo.

Za to vreme domaći privrednik od države nije dobio ništa, izuzev poreske globe i inspekcijskih iživljavanja. Dok su strane kompanije u Srbiji bile zaštićene kao beli medvedi, dok kod njih nije dolazila nikakva inspekcija niti je bio moguć bilo kakav radnički sindikat, domaći privrednici su gaženi na svakom koraku najraznovrsnijim suvišnim taksama i partijskim ucenama da bi dobili posao.

Došlo je vreme da se ovaj pogubni ekonomski model sruši i da se uspostavi novi koji bi bio zasnovan na ekonomskom patriotizmu - vladavini domaćeg ekonomskog interesa, dok bi interesi stranaca bili potisnuti u drugi plan.
 
Novi ekonomski dogovor

Pokret Dveri zalaže se za „Novi ekonomski dogovorˮ u 10 tačaka:
•    Prekinuti dalju isplatu spoljnih dugova Srbije prema stranim kreditorima, na prvom mestu MMF-u i Svetskoj banci, dok ne dođe do pregovora o otpisu dela duga.
•    Ograničavanje visine bankarskih kamatnih stopa i ograničavanje udela vlasništva stranaca nad bankama.
•    Prebacivanje svih kredita indeksiranih u stranim valutama u dinarske kredite.
•    Ukrupnjavanje i dokapitalizacija domaćih banaka, i formiranje Razvojno-investicione banke Srbije, koja bi po povoljnim kamatnim stopama ulagala isključivo u domaću privredu i poljoprivredu.
•    Zamena uvoza domaćom proizvodnjom, reindustrijalizacija, obnova zadrugarstva i poljoprivredno-industrijskih kombinata.
•    Podizanje carina i vancarinskih zaštitnih mera.
•    Sistematska državna podrška izvozu u Rusiju i evroazijsku carinsku i ekonomsku uniju, sa jedne strane, i sistemska državna kampanja kupovine domaće robe kao vid podsticaja domaćoj privredi, sa druge strane.
•    Zakon o zaštiti prezaduženih porodica, koji bi im omogućio novi finansijski početak, otpis dela dugova i reprogramiranje ostatka duga za period kada budu u prilici da ga otplaćuju, uz zabranu oduzimanja porodičnog doma od strane privatnih izvršitelja.
•    Vratiti finansijski promet unutar državne uprave i državnih firmi u državne ruke kroz posebnu službu za obračun i plaćanje, i uvesti progresivno oporezivanje, tj. sintetički porez koji bi većim poreskim stopama opteretio bogatiji sloj stanovništva, a manjim siromašne.
•    Zaustavljanje dalje rasprodaje strateških državnih preduzeća poput Telekoma, EPS-a, Galenike..., kao i zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta, izvora pijaće vode i lekovitih banja strancima.
 
Smatramo da najozbiljnije treba razmotriti i temu stavljanja kursa dinara u funkciju podsticaja izvoza domaćih proizvođača, kao i kreiranja monetarne politike u funkciji veće dinarizacije domaćeg privrednog i finansijskog sistema i ulaganja dodatnog državnog novca u svrhu pokretanja i podizanja domaće privredne aktivnosti.

Ništa više ne sme da bude zabranjena tema za javnu raspravu i sučeljavanje mišljenja različitih političkih opcija, državnih institucija i ekonomskih stručnjaka.

Nažalost, sve gorepomenuto još uvek je tabu tema u Srbiji. Dok Grčka traži pregovore o otpisu svoga duga i odbacuje nametnute mere štednje i obavezu rasprodaje preostalih domaćih bogatstava, dok Mađarska raskida zavisnost od MMF-a i sve kredite prebacuje u domaću valutu, dok Hrvatska otplaćuje dugove za 60.000 svojih najsiromašnijih građana – sve tri države pritom su članice EU – Srbija ćuti i prepušta svoje građane na milost i nemilost stranih banaka sa najvećim kamatnim stopama u Evropi. Narodna banka Srbije očito niti je narodna niti je srbska, jer umesto da štiti interese domaće privrede i građana radi isključivo u interesu MMF-a i stranih banaka. Sa tim mora da se prekine - Narodna banka Srbije treba da povrati svoj suverenitet i direktno se uključi u zaštitu građana od aktuelnog divljanja kursa stranih valuta. Upravo zbog nečinjenja po ovom pitanju Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, mora da podnese ostavku.
 
Šta čeka Srbiju?

Srbska politička scena podeliće se uskoro u potpunosti na dva suprotstavljena bloka: sa jedne strane biće taoci neoliberalnog ekonomskog modela kao eksponenti stranih ekonomskih interesa u Srbiji (u koje spada kako aktuelna vlast tako i parlamentarna opozicija), dok ćemo sa druge strane biti svi mi iz redova vanparlamentarne patriotske opozicije koji smatramo da domaći ekonomski interes mora konačno biti stavljen u prvi plan. I ova borba između agenata stranog interesa i ekonomskih patriota će biti najvažnija bitka u 2015. godini.

Značaj ekonomskog patriotizma raste iz dana u dan, jer sve veći broj građana shvata da Srbija nema nikakvu perspektivu ako padne u dužničko ropstvo i rasproda sve što ima od preostalih prirodnih i privrednih bogatstava. A upravo je 2015. godina od strane vlasti najavljena kao godina totalne rasprodaje Srbije.

Neoliberalni ekonomski model je mrtav: vreme je za novi ekonomski dogovor – vreme je za ekonomski patriotizam, vreme je za ekonomske patriote! Ili kako nam to - govoreći o svim posledicama ekonomskog uništavanja Srbije - poručuje Boris Malagurski u svom novom filmu „Težina lanaca 2ˮ: „Pobunite se – povežite se – pružite otpor!ˮ Nismo valjda vekovima vodili borbu za slobodu od svih osvajača da bismo danas robovali MMF-u i stranim bankama. Novo ime patriotizma u 21. veku je ekonomski patriotizam!

Izvor: Dveri