Šta traže NATO tenkovi u Poljskoj

Oko sto američkih oklopnih vozila stiglo je u luku u Rigi. Američki vojnici su već na ruskoj granici. Bivši ministar finansija, a sadašnji šef savetnika premijerke Eve Kopač, Jacek Rostovski, izjavio je da u Poljskoj što pre treba da budu izgrađene baze NATO-a.

Po mišljenju Rostovskog, ovo treba da predstavlja odgovor na postupak Rusije koja je obustavila učestvovanje u zajedničkoj komisiji Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi. Šta je uzrok, a šta je posledica? Na ovo pitanje dopisniku radija Sputnjik Leonidu Siganu odgovara poljski politički analitičar, stručnjak iz Evropskog geopolitičkog istraživačkog centra, Konrad Renkas.

Treba izdvojiti nekoliko faktora. Kao prvo, postepeno povećanje brojnog stanja ljudstva vojske NATO-a na granici s Rusijom, tačnije u baltičkim zemljama, kao i planove da se u Ukrajinu upute takozvani stručnjaci i konsultanti. Sve to nije samo prekršaj dogovora koji su postigle još vlasti Sovjetskog Saveza i zapadnih zemalja o nedopustivosti širenja NATO-a na istok. Ove aktivnosti su usmerene na izazivanje oružanog sukoba između Istoka i Zapada i pretvaranje „hladnog rata“ u „vreli rat“. Radi se o mehanizmu provokacija…

Drugi, vrlo važan faktor, jeste to što su Poljaci svesni svog mesta u NATO-u. Treba jasno reći da Poljake neprestano varaju 20 godina. Poljska vlast i poljski mediji NATO nazivaju odbrambenim savezom. Zato se postavlja pitanje koga je, kad i čime NATO branio? To je agresivan savez čiji cilj je širenje imperijalističkih interesa Sjedinjenih Država. Kao jedan od primera može da posluži bivša Jugoslavija. Poljska treba da odgovori na pitanje da li želi da bude u ofanzivnom savezu, a ako želi – protiv koga, u kom cilju i na koji način planira da napadne. Poljska nema interese u različitim delovima sveta, tamo gde NATO interveniše kako bi ostvario američke interese. U interesu Poljske je da sačuva svoju bezbednost i bezbednost svojih granica…

Kao treće, Jan Vinsent (Jacek) Rostovski nije samo državljanin Republike Poljske, već i engleski podanik, isto kao i bivši ministar Sikorski. Karijera gospodina Rostovskog je u potpunosti povezana s međunarodnim finansijskim institucijama. To su krugovi koji su zajedno s vojno-industrijskim kompleksom najviše zainteresovani za „vreli konflikt“. Zašto? Rostovski je o tome otvoreno govorio pre nekoliko godina dok je bio ministar finansija. Rat, i to rat velikih razmera finansijerima pruža mogućnost da se sakriju, da se u izvesnoj meri zaštite od posledica kraha zapadnog finansijskog sistema, od kolapsa ekonomskog sistema koji se bazira na ogromnom mešetarenju i dolaru. Jan Rostovski, koji je formalno šef savetnika premijera, u suštini se zalaže za interese međunarodnih finansijskih krugova i naravno, nije predstavnik poljske politike i poljskog državnog prava.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut