Viševekovni hrast prkosi Koridoru 11

Viševekovni hrast u selu Savincu, koji je na trasi budućeg autoputa od Ljiga do Preljine, još uvek nije izmešten. Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poručuju da taj problem više ne postoji i da će put biti građen utvrđenom dinamikom. Meštani i dalje očekuju da hrast neće biti posečen.

Iako su zemljani radovi oko hrasta počeli pre nekoliko meseci, tom seoskom zapisu više niko ne prilazi. Stotinak metara je ostalo sa obe strane drveta, kako bi baš na mestu hrasta prošla traka autoputa.

Pre dve godine seču hrasta su branili meštani, a ekološka društva i nevladine organizacije predlagali su razna rešenja kako bi se hrast očuvao. Poslednjih meseci ovde retko dolaze i meštani.

„Povremeno ga obilazimo. Nemamo stražu ovde, a i ne znam šta da ga branimo, on sam svojom veličinom se brani i svest naroda ga brani“, kaže predsednik mesne zajednice Savinac Mališa Nikolić i dodaje da nema tog čoveka koji bi upalio motornu testeru i pokušao da sruši hrast.

Meštanin Savinca Ranislav Baralić kaže da nije za to da seku hrast.

„Ranije je trebalo da vide kuda trasa prolazi. Umesto što su ovde bacili pare, mogli su da naprave još deset kilometara puta“, smatra Baralić.

Svojevremeno je i iz Vlade bilo predloga da se hrast izmesti, a razmatrano je i da trasa puta zaobiđe hrast.

Krajem prošle godine, kažu u Minstarstvu građevinarstava, saobraćaja i infrastrukture, „Koridorima Srbije“ predočili su da bi radovi na putu trebalo da se nastave po planu i da problem hrasta više ne postoji.

„Još pre dve godine struka je negativno odgovorila na sve solucije izmeštanja hrasta“, podseća državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Dejan Trifunović.

On dodaje da je Republička reviziona komisija pri Ministartsvu jasno rekla da neće prihvatiti nikakvo rešenje.

To je još jedna potvrda stava Ministartsva da ni hrast ne sme biti prepreka u realizaciji trase autoputa.

Izvođač radova na ovoj deonici puta je azerbejdžanska kompanija „Azvirt“. Na gradilištu se užurbano radi, ali niko od radnika nije želeo da govori za RTS.

Ne može se sa preciznošću utvrditi koliko je hrast star, ali se pretpostavlja da se na tom mestu nalazi nešto više od šest vekova.

Meštani kažu da svoju dugovečnost duguje povoljnom mestu na kome se nalazi, jer je čitav ovaj prostor bogat podzemnim vodama. Žile ovog džinovskog drveta prostiru se na dvadesetak metara od stabla.