Kakve šanse ima Čehoslovačka?

Pokrenuta je peticija za ponovno ujedinjenje Češke i Slovačke. Cilj kampanje je da se prikupi 150.000 potpisa u Slovačkoj i 50.000 u Češkoj, kako bi zvaničnici u Pragu i Bratislavi 2018. godine u obe zemlje raspisali obavezujući referendum o ponovnom ujedinjenju u Čehoslovačku.

Pokret nazvan Čehoslovačka 2018. na svom sajtu navodi da je 1992. godine odlučeno namenski i iz političkih razloga da se razbije zajednička država koja je dobro funkcionisala, a građanima nije omogućeno da kažu na referendumu šta misle o podeli Čehoslovačke.

„Prema anketama, veliki deo stanovnika smatra da je podela Čehoslovačke bila greška i ne bi na to pristali da se glasalo. Na primer, u anketi Češke televizije 70 odsto anketiranih označava podelu zemlje za pogrešan korak i smeta im što nisu mogli da se izjasne. Prema (slovačkom) listu SME, 40 odsto Slovaka htelo bi ponovo da živi sa Česima“, piše na sajtu pokreta za ponovno ujedinjenje.

Činjenica da su Čehoslovačku podelili tadašnji političari, predvođeni tadašnjim češkim premijerom Vaclavom Klausom i slovačkim Vladimirom Mečijarom, a da su kategorično odbili da daju priliku građanima da se izjasne na referendumu jedna je od retkih mrlja na češko-slovačkom „plišanom“ razvodu.

„Zajednička država imala bi veći značaj u svetu, bila bi jača, bolje bi odolevala pretnjama spolja i efikasnije bi sprovodila samostalnu spoljnu i unutrašnju politiku“, saopštio je pokretač incijative publicista Ladislav Zelinka.

Jedan od argumenata je i to što Česi i Slovaci u anketama, posebno od zajedničkog ulaska u Evropsku uniju 2004. godine, označavaju jedni druge za najprijateljskiji i najbliži narod na svetu, a bez obzira na to ko je trenutno na vlasti u Pragu i Bratislavi, levica ili desnica, saradnja dve zemlje je besprekorna.

Godina 2018. je odabrana kao duboko simbolična, pošto će tada Česi i Slovaci slaviti stotu godišnjicu nastanka Čehoslovačke i realizacije vizije prvog čehoslovačkog predsednika Tomaša Gariga Masarika o zajedničkoj državi.