Iskenderov: Bojkot Dana pobede je sramota

Najavljeno odsustvo predstavnika zapadnih zemalja sa obeležavanja 70. godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi pristup je koji nema nikakvog političkog smisla i njegov jedini rezultat može biti polarizacija između Istoka i Zapada. Ujedno, to je velika sramota za Zapad - ocenjuje Petar Iskenderov, saradnik Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka, koji je protekle nedelje boravio u Beogradu.

U razgovoru za "Novosti", on podseća da je teška situacija bila i prošle godine, kada se obeležavala 70. godišnjica Dana D, ali da je i pored toga ruski predsednik otišao u Normandiju.

- Za razliku od 1945. godine, kada su velike sile u Jalti postigle kompromise oko Balkana, Nemačke..., Zapad sada ne želi ni da razgovara sa Rusima, i to je loše - smatra Iskenderov.

* U EU se ne gleda blagonaklono na to što će predsednik Nikolić i srbska vojska biti na paradi u Moskvi, tim pre što Beograd ne uvodi sankcije Rusiji. Očekujete li da će nas Brisel dodatno "pritegnuti" da se pridružimo sankcijama?

- U junu sledi novi samit EU na kome će se odlučivati o daljim merama prema Moskvi i šanse su pola-pola da se sankcije ukinu, jer unutar EU jača otpor ovim merama, tako je u Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Grčkoj... U tom slučaju, Srbija će se provući, ali, ako bi se sankcije produžile i pooštrile, Beograd više ne bi imao izbora, moraće da im se pridruži.

* Da li je na duže staze održiva pozicija Srbije, koja je opredeljena za tesnu saradnju sa NATO, ali i za zajedničke vojne vežbe sa Rusijom?

- To zavisi od relacija između Rusije, EU i NATO. Ako se odnosi Moskve i Vašingtona poboljšaju, Srbija će zadržati ovakav položaj i može da bude vojno neutralna. Ali sve je to usko povezno sa situacijom u Ukrajini.

* Nazire li se kraj te krize ili je verovatnije njeno produbljivanje?

- Rusija, SAD i EU moraju da daju garancije Ukrajini. Moskva može da garantuje da će Donbas biti u sastavu Ukrajine, SAD - da se Ukrajina neće gurati u NATO, Nemačka i Francuska - da će ova zemlja dobiti finansijsku pomoć. Takvo rešenje bilo bi prihvatljivo za sve, ali ukoliko SAD želi Ukrajinu u NATO i američke vojne objekte u Donbasu, bez podele uticaja, onda je to igra koja će se završiti sa nulom kao rezultatom.

* Ideja "velike Albanije" se sve učestalije reciklira. Da li je njeno ostvarenje danas realno ili je to sredstvo kojim se "na uzici" drže zemlje koje ona pogađa?

- To je sasvim realan projekat. Albanski lideri na Kosovu, u Makedoniji i Crnoj Gori ne propuštaju nijednu priliku za rešavanje svog pitanja. Koriste za to svaku krizu, pa je očekivano da će ukoliko se dođe do političkog rešenja za istok Ukrajine, na tim krilima Albanci u Sandžaku, Makedoniji, Crnoj Gori tražiti isti model u vidu proširenja svojih prava. Tako su devedesetih na Kosovu iskoristili "Dejton", pitajući: zašto je nešto dato Bošnjacima, a njima nije, da bi u Makedoniji 2001. zahtevali veću autonomiju, uz argumentaciju da je Kosovo pred gotovom samostalnošću.

SFERE UTICAJA

* Na konferenciju u Jalti 1945. gledate kao na dobar primer postizanja kompromisa među "velikima"... -

Ondašnja ideja podele Evrope na sfere uticaja nije tako loša stvar i za današnje vreme, u kom imamo potpunu paralizu Ujedinjenih nacija. Velike sile danas su pred izazovom pronalaska definicije poretka u Evropi, a dobar recept je podela sfera interesa. Rusija, Velika Britanija, Francuska i SAD moraju da se dogovore o tome gde svako od njih ima posebne interese. Zapad ih, recimo, ima u Estoniji, Letoniji, zašto ne i u Kijevu, Rusija ih ima u Donbasu. O tome treba da se razgovara, a ne da se ratuje.