Crnogorci idu u NATO bez referenduma

Članstvo u EU i NATO su "dve stavke" o kojima nema suprostavljenih mišljenja u vrhu DPS-SDP koalicije, kao ni u državnom vojnom vrhu. Takav utisak se juče stekao na diskusiji "Zašto NATO", koju je u Podgorici organizovao komunikacioni tim Saveta za članstvo u tu vojnu mašineriju. Ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević kazao je da odluku Crne Gore o pristupanju Alijansi treba doneti u državom parlamentu, a ne na referendumu.

- Imamo jasnu politiku stranaka, kao i za šta se one zalažu, tako da su građani glasajući za stranke koje se zalažu za NATO glasali i za taj segment, a to su politike koje su javno promovisane. U aktuelnom sazivu crnogorskog parlamenta imate poslanike i u vlasti i u opoziciji koji se u svojim programima zalažu za to da Crna Gora pristupi NATO - rekao je Konjević, podsećajući da su politički kriterijumi za NATO i EU gotovo istovetni.

- Treba da radimo temeljno i postepeno - dodao je ministar. - Rezultat u vidu jačih i profesionalnijih institucija će doći. U ovih nekoliko godina Crna Gora je napravila ozbiljne iskorake. Ono što očekujemo jeste da se proces reformi u strukturama bezbednosti nastavi. Mi smo sa partnerima definisali mapu puta, što sve treba da se uradi u okviru reformi bezbednosnih službi i MUP. Nedavno smo formirali nove organizacione celine koje se tiču borbe protiv terorizma, sajber kriminala, trgovine ljudima i sad radimo na popunjavanju kadrova - rekao je Konjević.

Po njegovim rečima saradnja kriminogenih struktura nije se prekidala ni tokom rata. Tim problemom može da se bavi država sama, ali sa mnogo manje uspeha, "a kada ste deo NATO, svaka država članica je u obavezi da vas zaštiti i sa vama razmeni informacije koje su od značaja za bezbednost države".

Vojska Crne Gore neće predstavljati problem prilikom ulaska u Alijansu. To je poručio admiral Dragan Samardžić.

- Što se vojske, tiče nema nijednog otvorenog pitanja i neće biti prepreka prilikom pristupanja NATO. Proces reforme se ne završava dobijanjem pozivnice već tek tada počinju - rekao je Samardžić.

U ovu priču uključio se i Davor Božinović, bivši ministar odbrane i šef hrvatske misije pri NATO.

- Za članstvo u NATO i EU moja zemlja se opredelila zbog sigurnosti.

Slično mišljenje deli i direktor "Alfa centra" Aleksandar Dedović, ističući da nema efikasnijeg i jeftinijeg načina da se obezbedi sigurnost, reforma i bolji život građana od pristupanja NATO.

UPRKOS KAMPANJI, GRAĐANI PROTIV

Predsednik Mirovnog pokreta "Ne u rat, ne u NATO" Gojko Raičević kaže, za "Novosti", da je Vlada ulažući ogromna sredstva poreskih obveznika sprovodila agresivnu NATO kampanju, ali da joj to nije pomoglo da promeni mišljenje građana kada je u pitanju ta vojna alijansa.

- Zato je i smenjen njen koordinator za NATO integracije Nebojša Kaluđerović. Sva istraživanja, uključujući i Vladina, govore o kontinuiranom porastu broja građana koji su protiv ulaska Crne Gore u ratni i osvajački Severoatlantski savez. Kampanja vlade je bila prljava, bleda, neargumentovana, usiljena, i zato doživljava poraze - kaže Raičević. - Ova hajka događa se kada rezultati istraživanja ne idu naruku NATO promoterima, jer je raspoloženje građana protiv tog vojnog saveza ogromno.