Eksperesna ratifikcija SSP-a sa Kosovom

Na ovaj način EP zaobilazi se pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo. Potez šteti ne samo Srbiji već i ravnopravnosti članica unutra Evropske unije.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Evropske unije i Kosova potpisan je direktno u Evropskoj komisiji, a umesto da „obija“ pragove svih 28 država-članica EU i čeka ponaosob saglasnost svake od njih, kao što je to bio svojevremeno slučaj sa Srbijom i drugim zemljama u regionu. SSP biće potpisan direktno u Evropskom parlamentu i prema nekim informacijama to bi moglo da se desi već polovinom juna.

Sagovornici Sputnjika smatraju da je ekspresna ratifikacija SSP-a sa Kosovom u EP, faktički obespravila mišljenje pet članica EU koje ne priznaju Kosovo i tako prekršila pravilo dosadašnjeg načina primanja članica u EU. I ne samo to. Otvorila je vrata još jednom presedanu.  

Dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije objašnjava da se na ovaj način ratifikacije išlo upravo da  bi se zaobišlo pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo. Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative dodaje da je izabrao „skraćeni put“ jer EU gura Kosovo kao nezavisan identitet i da se zbog toga procedure menjaju, uz objašnjenje, da je ovo način da Kosovo ponovo postaje „jedinstven slučaj“.

Diskriminacija petorke

Gajić objašnjava da se na ovim činom donekle diskriminišu države koje su protive nezavisnom Kosovu.

„Ovakav potez šteti ne samo Srbiji već i ravnopravnosti članica unutar EU,  jer se dosadašnja praksa o pridruživanju krši. Posebno je negativan za zemlje koje nisu priznale Kosova, jer se na taj način njihov glas ne tretira ravnopravno“, objašnjava on.

Mitić napominje da su pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo pod pritiskom da formalno ne blokiraju bilo kakav sporazumu vezan za Kosovo.

„Evropska komisija ih ovim činom ne primorava da priznaju Kosovo, ali joj svakako jeste cilj da na njih izvrši još veći pritisak i da relativizuje njihovo protivljenje priznanju nezavisnosti Kosova“, objašnjava Mitić.

Opasan presedan

Gajić navodi da se ovakav presedan ratifikovanja sporazuma sa EU može kasnije primeniti i u drugim slučajevima.

„Ako je moglo sa Kosovom, zašto onda ne bi moglo da se isti postupak primeni i u slučaju dela zemlje-članice EU ili ne-članice, koji se recimo, otcepi od matične države“, kaže on navodeći da će se SSP sa Kosovom potpisati mimo želja svih država članica EU.

Mitić podseća da je pre proglašenja nezavisnosti Kosova postignut neki interni dogovora unutar EU da članice koje ne žele da priznaju Kosovo kao suverenu državu ne blokiraju odluke ostalih članica koje su priznale Kosovo.

„Dakle, s jedne strane, onim državama u EU koje nisu priznale Kosovo to se toleriše. Zauzvrat, one ne blokiraju stvari koje se tiču lobiranja za Kosovo“, kaže on smatrajući da je dosta čudan i veštački način na koji se Kosovo približava EU.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom Evropska komisija usvojila je 30. aprila u skladu s Lisabonskim ugovorom, po kome SSP za Kosovo ne zahteva da ga ratifikuju sve države članice EU ponaosob, zbog čega će sporazum biti primenjen mnogo brže.