Dva veka od rođenja Oto fon Bizmarka

Pre 200 godina u porodici osiromašenog plemstva  u Bradenburškoj  provinciji,  svetlost dana je ugledao čovek zahvaljujući kome  je umesto razjedinjenih nemačkih državica iznikla moćna Nemačka. 

Bio je to Oto fon Bizmark,  koji će kasnije biti nazvan  „železni kancelar“,  čovek za koga je  najviša životna vrednost bila vlast,  a  u načinima da je osvoji i zadrži nije bio posebno probirljiv. 

Načelo „železo i krv“  dovelo do dva svetska rata u HH veku

Bizmarka često okrivljuju da je svojim   načelom  „železa  i krvi“ u politiku Nemačke uneo  težnje koje su u HH veku dovele do dva svetska rata. 

U nemačkim školskim udžbenicima ocena ovog vladara menjala se najmanje šest puta.  

O njemu je napisano više  knjiga   nego o svih pet monarha  zajedno uzevši,  pod kojima je  on živeo i radio.  

Biću najveći reformator  Pruske ili najveća hulja

Još  kao student 1834.   pruski plemić (junker) Bizmark pisao je u pismu prjatelju:

„Postaću najveći reformator   Pruske ili  najveća hulja.  “
 
A  Bendžamin Dizraeli  (1804 -1881) engelski državnik  (predstavik Konzervatovne partije Velike     Britanije i njen premijer   1868.    i od      1874.    do   1880,  član Doma lordova,   blagovremeno  je upozoravao: „Otarasite se toga čoveka.   On govori on  što misli“.

Ali,  nisu ga poslušači.   Nisu hteli,  ili nisu mogli.   A i zašto bi?

Sam Bizmark nikad  nije ni skrivao svoje poglede.   Ni mamere. 

„Politika je  umetnost  prilagođavanja  na prilike i okolnosti   i izvlačenje koristi iz svega toga, čak i iz  gadosti.“

Životni princip

Jednom je na grbu nekog od oficira pročitao devizu:
„Nikada se na kaj, nikada ne praštaj!“ i priznao je da je davno to usvojio kao svoj živtni princip. 

Uvek je voleo vlast više nego i  slobodu. 

Bizmarkov biograf  Emil Ludvig trdi da je  on „uvek više voleo vlast nego i slobodu,  i po tome je takođe bio Nemac“. 

Postao je Nemac

Tačnije rečeno,  Nemac je on postao preovlađujući prusku ograničenost i stvorivši pri kraju svog života jedinstvenu nemačku naciju. 

A uspeo je da je stvori nepokolebljivo  sprovodeći u život svoje  sopstvene poglede  saopštene  kao improvizacija 30.   septembra 1862.   g.   na sednici budžetskog odbora paramenta Pruske  koje ga zamalo nije koštalo karijere:

„...Najvažinje nausšno pitanje dana biće  rešeno  ne rečima i ne većinom glasova...      <nego železom i krvlju...>“

Šta su za njega bili železo i krv?

U prvom redu to je rajh  zasnovan na jakoj armiji,  i odmah posle   njega  sami stanovnici,  Nemci.   Nacionalno jedinstvo od vrha   i totalno potčinjavanje.   Rešenje „nemačkog pitanja“ silom.   Traganje za „ugodnim“ rešavanjem  pitanja radi   tog istog cilja. 

Takva podela se nije mogla svideti ondašnjim liberalima koji su u pruskom parlamentu (landetagu) imali  dvotrećinsku većinu glasova. 

Ali  Bizmark  je soro vazda zastupao nepopularnu  tačku gledišta!

Delio megdn   na dvobojima čak 27 puta,  bekrijao, u Visbadenu prolumpovao  1.700 talira

Tokom  svog života  Bizmark je čak 27 puta na dvobojima delio megdan  junački  sa izazivačima ili izazvanim!

Učestvovovo je u dvorskim zabavama  – lovu na medvede,  a u Švajcarskoj je padao sa stepenca.  Jednom je napustio državnu službu i nekud pobegao,  pa ga nije bilo tri meseca.   Ipsotavilo se da je „jurio“  za jednom engleskom lepoticom kojom je nameravao  da se oženi,  da ga je  ona htela,  ali nije.  

Bekrijao je  i lumpujući jednom u Visbadenu sa vselim društvom  na šamapnjac i druge  Bahusove „sokove“ straćio ogromnu sumu od 1.700 talira (oko 200 tadašnjih funti). 

Bio je čest gost u kasinu,  gubio na ruletu ogromne iznose,  zaduživao se, hteo iz  očajanja da se ubije. 

Preporodio se po povratku na svoje imanje

Vrativši se na svoje imanje,  potpuno se preobrazio: od raskalšnog,  neodgovrnog mladića postao je  racionalan i vredan,  uzoran domaćin,  ali svejedno nije ostavljao na miru nijednu iole  dopadljivu seljanku. 

Kao amabasador u Francuskoj već  47 godišnjak  uputio se u Biarice  gde je imao „banjsku avanturu“ sa 22.  godišnjom Jekatarinom Orlovom,  suprugom ruskog amabasadora u Belgiji,  i ta veza,  kao svedoče savremenkici,  uopšte nije bila platonska.   Naslađivao se životom i vlašću,  koji su za njega bili nerazdvojivi. 

Protivurečna  figura

Bizmark,  koji se pridržavao konzervativnih načela  i bio vatreni pristalica monarhije,  u stvarnosti je bio protivurečna ličnost.  

Ne prezajući da upotrebi i  nasurovije metode  u zaštiti interesa Nemačke, „gvozdeni kancelar“  će ostati upamćen kao   moćni državnik   koji je uložio nemali napor da se sačuva mir u Evropi i da konfrotirarane države svoje  sporove rešavaju   pregovorima. 

Neprevaziđeni govornik

Glavno Bizmarkovo oružje  bilo je  njegovo oratorsko  umeće. 

Kazivanja i izreke „gvozdenog kancelara“  prerastala su u aforizime,  od kojih su mnogi aktulelni i u XXI  veku.  

Ponekad se  ovom slavnom političaru svetskog  formata pripisuju i  misli  koje on nikad nije izrekao,  a to se čini zato što tvrdnjom  „tako  je govorio Bizmark“  sve što je izrečeno dobija težinu i autoritet. 

Devet krilatica gvozdenog kancelara:

„Glupost je dar božji,  ali ga ne treba zloupotrebljavati!“

Iz ogrmnog broja  krilatica  „gvozdenog kacelara“  izabrali smo devet koje bi po našem sudu  mogle biti  najintersantnije  posetiocima sajta. 

1.    Iz govora  u  parlamentu Pruske 30.  septembra 1862.:    

„Velika  pitanja vremena  rešavaju se ne rezolucijama većine,  nego  železom i krvlju“
 
2.  Iz govora u parlamentu Nemačke 9.  februara 1876.:    

„Preventivni  rat - to je samoubistvo iz straha od smrti.“

3.   Iz intervjua  listu „St.  Petersburgissch Zeintung”  11.   avgusta  1867.:    

„Politika je umetnost  mogućeg“. 

4.  O Rusiji (iz prepiske  s princom Henrihom VII  Rojsom):

„Čak ni najpovonjniji  ishod rata  nikad neće dovesti do  raspada Rusije koja se drži na milionima ruskih  vernika   grčke konfesije. 

Ovi poslednji,  čak i  ako odlukama međunarodnih  ugovora budu  i razjedinjeni,  tako će se brzo ujediniti jedni s drugima  kao što nalaze put jedna k drugoj rasute živine kapi. 

Tu nerazrušivu državu ruske nacije  čine tako snažnom njena klima, njeno prostranstvo i    skromnost njenih žitelja kao i dominantna svest masa  o  neophodnosti  čuvanja i odbrane granica  svoje  otadžbine.“ 

5.  O obrazovnju:

„Odnos države  prema učitelju je  državna politika koja svedoči ili o snaszi države,  ili o  njenoj slabosti.“ 

6.  O  osobenosti politike:

„S džentlamenom ću uvek biti upola  veći džentlamen, a s nitkovom upola veća hulja.“

7.   O laži:

„Nikad se toliko ne laže kao  za vreme rata, posle lova i pred izbore.“

8.    O upravljanju držvom:

„S lošim  zakonima i dobrim činovnicima upotpunosti uspešno se može upravljati zeljom.  A ako su činovnici loši,  ne pomažu ni najbolji zakoni.“

9.   O sebi:

„Sama priroda  me predodredila da  budem    diplomata.   Rođen sam 1.  aprila!“

Rezime:

„Glupost je dar božji,  ali ga  ne treba   zloupotrebljavati". 

Quad  erat demonstrandum (Što je i trebalo dokazati). 

Branko Rakočević