Amerika menja politiku prema Rusiji?

Nedavna poseta pomoćnik američke državne sekretarke za evropske poslove Viktorije Nuland Moskvi signalzirala je spremnost Vašingtona da se pridruži razgovorima o Ukrajini u „normandijskom formatu“, piše američka organizacija za geopolitičke i strateške analize „Stratfor“.

Prema izveštaju organizacije, poseta Nulandove je „najnoviji pokazatelj“ da je stav Vašingtona o Ukrajini, kao i njegova uloga u budućnosti te zemlje „podložna promenama“.

„Iako su američki zvaničnici tokom sukoba učestvovali u razgovorima sa ruskim i ukrajinskim kolegama, nedavne posete i pregovori na visokom nivou, bez učešća evropskih lidera, pokazuju da Vašington želi veću i direktniju ulogu u razgovorima o Ukrajini“, ističe jedan od analitičara „Stratfora“.

Organizacija podseća da su tokom protekle nedelje visoki američki zvaničnici održali niz sastanaka sa ruskim i ukrajinskim liderima.

Nulandova se prošle nedelje sastala sa predsednikom i premijerom Ukrajine Petrom Porošenkom i Arsenijem Jacenjukom, a nešto ranije, u pratnji državnog sekretara Džona Kerija, razgovarala je i sa najvišim ruskim zvaničnicima u ruskom gradu Sočiju.

Ovakva inicijativa Vašingtona usmerena je na uključivanje Amerike direktno u komplikovane pregovore u Ukrajini.

Ono što je neobično jeste da je i Obamina administracija pokazala da bi mogla da promeni stav u vezi sa Rusijom. Za razliku od prethodne retorike, koja je bila usmerena protiv Rusije, Keri i Nulandova, tokom posete Rusiji, nisu pominjali pitanje statusa Krima, kao ni podršku Rusije istočnoj Ukrajini, već je razmatrano pitanje neophodnosti prisustva OEBS-a na ukrajinskoj granici.

Prema analitičarima „Stratfora“, rusko rukovodstvo želi da od Vašingtona izmami niz ključnih ustupaka. Moskva je, pre svega, zabrinuta zbog američke vojne podrške Ukrajini, uključujući i razne vojne misije američkih trupa u toj zemlji i zbog mogućih zaliha oružja u Kijevu. Stratfor tvrdi da Rusija želi da se osigura da Pentagon neće produžiti ili proširiti svoju misiju u Ukrajini.

Kako tvrde analitičari, Kremlj istovremeno „verovatno primorava“ SAD da obuzdaju svoje vojne aktivnosti u bivšim sovjetskim republikama, u blizini ruskih granica, kao što su aktivnosti u Gruziji i baltičkim državama, s obzirom na to da je Moskva u više navrata izrazila duboku zabrinutost u vezi sa nagomilavanjem NATO vojske u tim područjima.

„Amerika verovatno neće pristati na kompromis da prestane da obučava ukrajinske vojnike, ali bi njena administracija mogla da izbegne snabdevanje te zemlje oružjem“, ističu analitičari „Stratfora“.

U svakom slučaju, kao kažu analitičari, što se sankcija tiče, Vašington bi mogao da bude spreman na kompromis.

„Vašington će ukinuti sankcije Rusiji kada američka administracija to bude odlučila, dok sankcije od strane EU mogu biti ukinute samo ukoliko se sve članice Unije slože sa tim“, ističu analtičari.

„Stratfor“ smatra da će se, ukoliko Vašington odluči da ukine sankcije Rusiji, to desiti postepeno, počev od najblažih, kao što su ukidanje zabrane putovanja pojedincima, ističući da intenzitet sastanaka američke i ruske strane verovatno neće označiti kraj krize, ali da bi veće neposredno učešće SAD u pregovorima moglo promeniti dinamiku razgovora.

S druge strane, kao što je rekao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, ovakva inicijativa Obamine administracije jasno pokazuje da su pokušaji Vašingtona da „izoluje Rusiju“ propali.

U međuvremenu, Moskva i Vašington su saopštile da podržavaju punu implementaciju Minskog sporazuma, u cilju pomirenja zaraćenih strana.